На данашњи дан објављен легендарни јапански филм “Рашомон”: Како је Куросава покорио запад
БАЊАЛУКА - На данашњи дан давне 1950. године у Токију је премијеру доживио филм “Рашомон”, легендарног режисера Акира Куросаве и свијет седме умјетности, након изласка овог ремек-дјела у биоскопе, више није био исти.
Куросава је до тада у Јапану био познат умјетник, који је као режисер имао десетак филмова иза себе, уз сценаристички допринос на 25 остварења, док је на западу био скоро па непознаница. Један од италијанских поштовалаца његовог рада препоручио је “Рашомон” за приказивање на Филмском фестивалу у Венецији, гдје је филм освојио “Златног лава” за најбољи филм, као први и посљедњи јапански филм, којем је то успјело, представљајући Куросаву и јапанску кинематографију западњачкој публици у великом стилу. Филм је, уз бројне друге награде 1953. године добио и почасну награду “Оскар”. Куросава након успјеха “Рашамона” почиње импресивну међународну каријеру и стиче статус једног од највећих умјетника у историји седме умјетности. Филм се у почетку није претјерано допао јапанској публици и критици, а Куросава је тешко нашао средства за снимање, због чега је филм имао минималистичке услове снимања, иако је на крају уз буџет од 250 хиљада долара успио зарадити преко 96 милиона долара.
Радња је инспирисана с двије приче јапанског писца Акугатаве “У шуми” и “Рашомон” и прати три лика (свештеник, дрвосјеча и грађанин) ликова који препричавају трагични догађај убиства самураја Такехире и силовања његове супруге Масуко од стране злогласног разбојника Таџамуре. Свако износи своју верзију приче, које се не поклапају у кључним елементима, а публика не добија исправну верзију приче.
Комплексна тема филма у савршеној је синхронизацији са његовим визуелним стилом, обиљеженим нарацијом у ретроспективама, бројним вожњама камере, зачудним монтажним резовима (Куросава је највише времена потрошио у монтажи, пакујући невјероватних 407 кадрова у 88 минута филма) и надахнутим, поетично-окрутним приказом природе, при чему сви ти поступци онемогућавају ликовима и публици јасну оријентацију у причи. Сам филм је давно надрастао границе филмске умјетности па се и код придјев “рашомонски” користи у разним приликама означавајући ситуације у којима је тешко утврдити објективну истину, улазећи не само у колективну културну свијест, већ и као научни појам у филозофији. У филму главну ролу разбојника глуми Куросавин омиљени глумац Тоширо Мифуне, који је својом експресивном изведбом одиграо маестралну улогу, али му и остатак екипе (Мачико Кио, Масајуки Мори, Ташаки Шимура), вјешто парирају, док је Куросавина употреба природне камере и звука постала зачетник таласа сљедбеника и имитатора у филмској индустрији.
“Рашомон” је дочекао и амерички римејк у вестерн филму “Бијес”, а све филмове на које утицао и који су имали референце на њега, немогуће је набројати. Његов успјех промијенио је схватање азијског филма на западу, отворио пут другим далекоисточним умјетницима а Куросави донио надимак “филмског Шекспира” на западу и титулу “Император” у родној земљи.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
