Милан Марић: Емоција је главни принцип филма „Тома“

Танјуг
Милан Марић: Емоција је главни принцип филма „Тома“

БЕОГРАД - Глумац Милан Марић био је гост новог сусрета у оквиру Паробродовог серијала „Хајде да причамо“, у којем се посебно осврнуо на насловну улогу у филму „Тома“.

На овом сусрету, који је испраћен са веома великим интересовањем јавности, Марић је изјавио да је био у чуду како се снимање филма одиграло, нарочито јер је започето у јеку пандемије и самим тим је цијели пројекат био неизвјестан.

-Сећам се да сам се у марту вратио из иностранства и због тога био у додатној изолацији, а тада ме је Драган Бјелогрлић позвао. Ја тада њега нисам познавао, знао сам само ко је он, а он ми је тада предложио да се окушам за улогу Томе Здравковића - присјећа се Марић.

Према његовим ријечима, заједно са почетком снимања „Томе“ се „отворило једно ново поље.“

-Читав тај процес био је веома важан за све нас. Питали смо се шта ми заправо овим филмом желимо да кажемо, о чему правимо филм, ко је Тома заправо био -рекао је Марић и додао да је драматургија серије „Тома“, чије је снимање у току, веома другачија од филма, „од којег се морало почети“.

Како је Марић истакао, најважнији принцип „Томе“ је емоција.

-Опасност емоције је то што је она као хумор...Не треба је форсирати јер тада само постаје све непријатније -каже Марић и додаје да је главна емоција филма туга и да је због тога радни наслов носио назив познате Здравковићеве песме „Шта је то у мени што се зове туга“.

Глумац је навео да је „сигуран да бити Тома Здравковић није било нимало лако“ и да се то види у текстовима класика које је овај боем писао и начину на који их је стварао.

-Мене је занимало одакле потиче толика количина аутодеструкције са таквим једним божанским талентом и толиком жељом за животом... Музика је била Томин вентил, тако сам ја њега доживео - каже Марић.

Марић каже да сматра да је већина уметника аутодеструктивна и да се због тога поставља питање да ли би Здравковић био то што јесте да није било те његове особине и тешког живота.

-Уметност се заснива на томе шта си ти. Читав твој живот, карактер, сензибилитет, све што проживљаваш и како проживљаваш одражава се на оно што радиш...Због тога мислим да постоји и страх од пуштања те аутодеструктивности. Иако нас то убија, хоћемо ли ми бити ми без тога - сматра Марић.

Према његовим ријечима, „Томине песме су класици пуни искрених емоција који су живели и пре стварања филма о њему, и људи су у њима препознали сами себе.“

-Не можеш да препознаш искрену емоцију, а да она једноставно прође кроз тебе... Филм Тома је створио јаку емотивну везу са својим гледаоцима. То превазилази наша кинематографска мерила...Нема награде нити добре критике која се може мерити с тим - наводи Марић.

Додаје да је „у једном тренутку је постала нормална појава да му непознати људи прилазе на улици и отварају се пред њим и исповедају се, јер су се преко филма толико везали за њега“.

Марић такође наводи да је „Тома“ доживео толику популарност да му чак ни пиратерија није могла нанети превелику штету.

-Лоше је што се појавила пиратерија, али она није оштетила филм. Потражња за биоскопом била је и даље веома велика - каже Марић и додаје да је „Тома у датом тренутку нешто урадио с људима да су они желели да се чак неколико пута враћају у биоскопе да га погледају“.

Марић додаје да је он сам неко вријеме покушавао да „продужи задовољство које му је филм донео“ тако што ће избјегавати да га погледа у цјелини јер би „гледање заокружило ту једну епоху“, а он није желио да се то деси.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана