Култни британски филм “Зулу” објављен прије 60 година

Инспирисан истинитим догађајем из Зулу рата 1879. године, тзв. “Битком за Руркову станицу”, нападом 4.000 Зулу ратника на 240 британских војника 24. пјешадијског пука, опкољених у малој мисионарској станици Рурк.

Након што су снаге Зулу народа поразиле Британце у бици код Исандлване, ова мала, али крваво плаћена побједа код Рурка, чувала је мит о војној непобједивости британске колонијалне војске, а која је у филмској верзији постала нека врста утјешне награде током масовног распада британске империје након Другог свјетског рата.

Филм је први пут приказан на 85. годишњицу стварне битке 22. јануара 1964. године у Лондону, уз широко признање критике, те похвале за реалне сетове, саундтрек, камеру, акционе секвенце и глумачке улоге, посебно Стенлија Бејкера, Џејмса Бута, Најџела Грина и Мајкла Кејна.

Критички гледано “Зулу” нема неку велику ауторску грациозност, то је груби ратни филм, који на једноставан начин приповиједа причу о војницима под нападом надмоћнијег непријатеља уз одличну дочарану атмосферу борбе и који у свом жанру функционише сасвим добро.

Ипак, “Зулу” је успио да направи велики успјех у британској кинематографији, захваљујући комбинацији тријумфа на благајнама, приказивања у кино клубовима за дјецу широм земље и приказивања на британској телевизији деценијама. Са друге стране,”Зулу” је и системски нападан током година због промоције колонијализма, расизма и историјског ревизионизма те неправедног приказа оних који су постали жртве Британског царства. Да буде занимљивије, “Зулу” су написала двојица љевичара, писац Џон Пребл, по чијем је тексту написан сценарио за масакр на сунцу, био је члан Комунистичке партије, док је косценариста и режисер Си Ендфилд био једна од жртава Мекартијевог “Лова на вјештице”, али реално филм који се бави стварним догађајем није могао побјећи од чињеница, на страну уљепшавања улоге бијелог човјека у Африци црног човјека у складу са временом настанка.

Објективно гледано, “Зулу” слави храбри отпор Британаца, али једнако тако слави храброст Зулу нападача, који копљима нападају браниоце наоружане пушкама, док су фиктивна уљепшавања и одступања од чињеница попут поздрава Зулуа пјесмом храбрим браницима, ту због британске публике, док су у стварности нападачи напустили опсаду због доласка војних појачања.

Анкета од 150 глумаца, редитеља, писаца, продуцената и критичара за часопис “Тајм аут” 2017. сврстала га је на 93. мјесто најбољег британског филма икада, док на сајту “Ротен томејтос” има просјечну оцјену  од 96 одсто на основу рецензија 27 критичара. Филм је коштао око 1, 7 милиона долара, а зарадио је у биоскопу преко 8 милиона долара, док је зарада од кућних издања вишеструко већа.

Ендфилд је касније написао “Зора Зулуа”(1979), који служи као наставак оригиналног филма, који је оставио велик траг у поп култури.

Филм је добио стрип адаптацију инспирисану сценаријом, а сцене битке код Хелмовог понора у “Господару прстенова” Питера Џексона,  снимљена је на начин који намјерно подсјећа на сцене из “Зулуа”, док је култни репер  Африка Бамбата рекао да је име Зулу изабрао на основу инспирације из филма из 1964. године. Оно што је Бамбата видио у филму, биле су снажне слике црначке солидарности.

Одбрана

Лидер племена Зулу поглавица Мангошуту Бутелези је 2018. бранио културне и историјске заслуге филма. Током 2014. године, поводом 50 година од премијере, присуствовао је специјалној пројекцији филма заједно са Бејкеровом удовицом. Он је навео да постоји дубоко поштовање које се развија између зараћених војски и племенитости ратника краља Четшваја док поздрављају непријатеља и захтијевао је другачији начин размишљања од просјечног гледаоца у вријеме изласка филма. ​​Бутелези, са којим се Бејкер спријатељио током продукције, описао је глумца и продуцента као најбољег бијелог човјека којег је икада срео.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.