Култна серија “Досије Икс” слави 30. рођендан: Истина је и даље тамо негдје VIDEO

Серија коју је креирао сценариста и писац Крис Картер пратила је специјалне агенте ФБИ-ја Фокса Молдера (Дејвид Духовни) и Дејну Скали (Џилијан Андерсон) док су истраживали широк спектар необјашњивих натприродних случајева у девет сезона од 1993. до 2002. и двије додатне сезоне 2016 - 1018. године вођени геслом “Истина је тамо негдје”.

Картер је серију замислио као идејног насљедника култних серијала попут “Зоне сумрака” и “Колчака: Ноћног уходе”, али је искористио пробој серијала “Твин Пикс”, славног Дејвида Линча у свијету телевизије, да своју идеју прода шефовима “Фокса” као нешто умивенију верзију Линчове радикалне визије ТВ садржаја.

Доба теорија завјере

Креирајући основне идеје Картер је мудро искористио растућу параноју и мрачне тонове деведесетих да створи серију која би кроз жанровски спој полицијске драме, научне фантастике и хорора истражила бројне митове о ванземаљцима, паранормалним појавама и мрачним завјерама владе које су циркулисале интернетом у његовим раним данима.

Нимало занемарљив разлог успјеха серије јесте његова идеја да креира централни женски лик, који је био једнак њеном мушком колеги, карактеристика која је била ријетка у то вријеме и која је захваљујући глумачкој хемији главних протагониста савршено функционисала на малом екрану. Једнако важна ствар у пробоју серије била је поменута медијска моћ растућег интернета која је захваљујући бројним веб форумима и страницама које су истраживале митологију серије брзо створила снажну фановску базу као важну подршку опстанку серије.

Карактерна поставка од које је Картер кренуо јесте спој неспојивих карактера, што, наравно, није његов оригинални изум, али окружење у које је ставио своје јунаке у великој мјери јесте, а по његовим ријечима, крива је дихотомија у његовој глави.

- Молдер и Скали су ми изашли из главе као дихотомија. Они су једнаки дијелови моје жеље да вјерујем у нешто и моје неспособности да вјерујем у нешто. И писање ликова ми је пало врло лако. Желим, као и многи људи, да доживим искуство свједока паранормалног феномена. У исто вријеме желим да то не прихватим, већ да то доведем у питање. Мислим да су ти ликови и ти гласови произашли из тог дуалитета - рекао је Картер.

Сходно томе, агент Молдер је написан као ирационални сањар опсједнут теоријом завјере о доласку ванземаљаца, што га често ставља као мету изругивања уз надимак Сабласни Молдер, док је Скали била скептична научница, доктор медицине, која је првобитно додијељена свом партнеру да разоткрије његов рад као превару, али полако уз њега открива да истина није увијек оно што се може научно објаснити.

Њихов први случај води их у шуме Орегона, гдје истражују низ смртних случајева у малој заједници, за које Молдер сумња да су везани за ванземаљске утицаје. Како почиње од самог заплета пилот епизоде и култне музичке теме Марка Снова, тако серија савршено представља костур за сљедећих 11 сезона, кроз свеприсутни осјећај напетости, мистерије, неизвјесности и вјешто дозираног страха, од прве сцене тинејџерке која трчи кроз шуму Орегона прије него што је прогута јарка светлост са неба до кратке, али ефектне појаве тајанственог човјека из сјенке познатог као Пушач (сјајни Вилијам Б. Дејвис) у финишу епизоде. Серија “Досије Икс” се одмах етаблирала као нешто ново и алтернативно у телевизијском пејзажу, углавном састављеном од сапуница, полицијско-адвокатских процедура или породичних ситкома, наговијестивши да вријеме креативне слободе на телевизији стиже крупним корацима.

Међутим, уз све поштовање поставци наративног тона коју пилот “Досијеа Икс” изврсно пружа, он такође пружа публици нешто много веће. Уз све владине завјере, инвазије ванземаљаца, мјењаче облика, супервојнике, тајне организације и друге мистерије, основна ствар која је “Досије X” учинила тако изванредном представом била је хемија централног односа двоје главних јунака. Тешко је описати колико су Духовни и Андерсонова били добри заједно на екрану, било да су разбијали главе због необјашњивих појава или бранили једни друго од ванземаљаца који мијењају облик, док им властита влада ради о глави. Између њих двоје постоји готово статички набој који покреће серију напријед иако је првобитна динамика скептик/вјерник касније достигла тачку прелома, јер Скалин скептицизам једноставно није могао бити оправдан с обзиром на све ствари које је њен лик видио и искусио, остаје упечатљива емотивна, сексуална и интелектуална напетост двоје сарадника која енергијом чини новим све што видимо на екрану. До тада на телевизији невиђена пословно-лична веза између Скали, рационалне научнице која тражи логичко објашњење, и Молдера, човјека уклете прошлости, оптерећеног никад објашњеним нестанком сестре Саманте, мистериозних породичних веза са Пушачем и фанатичног вјеровања у необјашњиво, функционисала је савршено.

Не вјеруј никоме

Сама серија функционисала је на два основна заплета, једном који прати главну теорију о прикривању инвазије ванземаљаца на Земљу од стране тајне организације из сјенке познате као “Синдикат” до такозваних епизода “Чудовиште недјеље”, у којим двоје агената истражује појединачне случајеве паранормалних појава, од вампиризма преко моћи технологије до људи мутаната, што је сјајно разбијало предвидљивост и привлачило различите профиле публике. Прва сезона је одмах стекла култни статус уз солидну гледаност од седам до осам милиона гледалаца, а сваком новом сезоном квалитет, али и гледаност серије су расли све до финала пете сезоне и филма “Досије Икс” из 1996 године. Након тога гледаност серије почиње да варира, али, нажалост, и квалитет, јер Картер и његова екипа сарадника не дају јасан расплет централне линије приче о ванземаљцима, док креативно богатство споредних прича почиње да бива све скромније.

Убацивање нових ликова Џона Догета (Роберт Патрик) и Монике Рејес (Анабет Гиш), одлазак Духовнија из серије у седмој, повратак у осмој и деветој сезони, те бројна лоша рјешења у сценарију, све су више нарушавали углед код старије фановске базе, а нису регрутовали нове поклонике. Истина, у великој мјери томе је кумовала и похлепа канала “Фокс” и његово уплитање у рад сценариста и продукцијске екипе, што је доводило до непотребних спин-офова попут серије “Усамљени револвераши”, укрштање са другим Картеровим серијама попут “Миленијума”, те бројне промјене ауторских рјешења, што је довело до одласка неких од кључних креативаца из продукцијске екипе и гашења серије 2002. године.

Након што је други филм “Досије Икс”: Желим да вјерујем” из 2008. године добио лоше критике уз слабу гледаност, ТВ серијал дефинитивно није настављан све до оживљавања 2016. године са десетом сезоном од шест епизода и 2018. године са десет епизода 11. сезоне, које су добиле солидне критике, али, реално, нису имале ни квалитет ни гледаност првог циклуса, а Џилијан Андерсон је тада најавила да се више неће враћати у серију.

Пуних 30 година касније, “Досјеи Икс” су без дилеме актуелнији него икад и на много начина и даље јако добро предвиђају вријеме у којем сада живимо. С обзиром на то да су оригиналне сезоне инспирисане колективним страховима тог доба, данас, када живимо у времену у којем улазимо у нову, непознату еру коју карактеришу све већа нереалност, надзор, параноја, зависност и страх од технологије, мрачни тон серије дјелује као добродошли глас разума. Наиме, данас америчка влада јавно истражује виђења ванземаљаца, виртуелна лажирања из сјенке покрећу изборе широм свијета, вјештачка интелигенција све је присутнија, милијардери купују карте за лет у свемир, док звецкање нуклеарним оружјем јача. Живимо у временима неизвјесности и ако нас је серија “Досије Икс” нечему научила, то је да истина није нешто што можемо лако препознати.

У тренутку 30. годишњице серије свједоци смо непопустљивости “Досијеа Икс” у популарној култури и безвременске привлачности епског путовања агената Молдера и Скали које је оставило јединствени траг у аналима телевизије и научило нас да не вјерујемо никоме, посебно не владама.

Конкуренција

Првобитном гашењу серије допринијела је и све јача конкуренција, посебно на кабловским мрежама, пошто је почетком миленијума почела и златна ера телевизијских серија.

Пројекти попут “Сопраноса”, “Шест стопа под земљом”, “Жице”, “Изгубљених”, “Дедвуда”, “Људи са Менхетна” и других серија, у великој мјери су свој успјех дуговали слави “Досијеа Икс”(како индиректно, тако и директно кроз ауторске везе са сценаристима попут Винса Гилагана или Френка Спотника, који су пекли занат у Картеровом тиму), али које су такође креативно биле недостижне за “Досије Икс”, уз огромну слободу и подршку кабловских канала попут ХБО-а и АМЦ-а.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.