Култна серија “Бијело” завршена у великом стилу: Кокаин, ЦИА и дилери из гета

Када је дебитовао 2017. године главни јунак серије Френклин Сеинт (Дамсон Идрис) био је глатко обријани црни тинејџер 1983. у јужном централном Лос Анђелесу и продавао је ситне вреће траве које је скривао у радију, јер је сањао да буде господар своје судбине, покушавајући да избјегне судбину своје самохране мајке Сиси Саинт (Мишел Хиет), која се борила да преживи радећи од јутра до мрака и не желећи да заврши као отац, алкохоличар и пропали “Црни пантер” Алтон (Кевин Керол) . Укратко, Френклин је желио новац како би њиме купио слободу, а до краја финала серије добио је и једно и друго иако то није било баш остварење његовог сна.

Реалност и фикција

Сама серија кренула је скромно из сарадње култног режисера Џона Синглтона (“Момци из краја”) и сценариста Ерика Амадиа и Дејва Андрона који су причу о амбициозном ситном дилеру из Лос Анђелеса, који покреће епидемију крека средином 80-их, продали каналу “FX”. Вјерује се да је лик Френклина инспирисан Рикијем Росом, бившим трговцем дрогом, који је био уплетен у скандал “Иран-Контра” који је открио истраживачки репортер Гари Веб, о службеницима ЦИА који су помоћу новца од продаје кокаина финансирали куповину оружја за гушење сандинистичке револуције у Никарагви. 

У серији “Бијело” ова веза, на релацији кокаин-комунизам-ЦИА-дилери из гета Лос Анђелеса, функционише као централни мотив који веже главне јунаке серије у смртоносни лавиринт међусобних односа из којег за већину нема излаза. Френклин би остао ситни школски дилер са великим амбицијама да није налетио на Тедија Мекдоналда (Картер Худсон), једнако амбициозног оперативца ЦИА, који га ангажује да препродаје колумбијски кокаин, којим он купује оружје за контраше у Никарагви, а како би наводно спасио Америку од комунизма. Френклин у посао укључује свог најбољег друга Леона (Исаја Џонс), ујака Џерома (Амин Џоезеф) и његову дјевојку Луи (Анђела Луис), полако градећи своју нарко-империју. Како би повећао зараду, он скупи кокаин кувањем претвара у јефтини крек, посао експлодира преко ноћи и тада почиње мрачна спирала у коју су уплетени кокаин, ЦИА, комунисти, десничари, трговци оружје, КГБ, уличне банде и мексички картели, а чије конце из сјенке повлаче Френклин и Теди.

Двије антагонистичке личности, различитог поријекла, али са много више сличности него што би жељели признати. Један је сиромашни црни клинац из Лос Анђелеса, дуги је бијели државни службеник из угледне породице врхунског војног педигреа.

Један од њих ваља траву по колеџу и државу види као непријатеља своје расе, други ваља оружје по џунглама Латинске Америке, како би зауставио комунизам и спасио своју државу од непријатеља. Један има опсесију да буде бољи човјек од свог оца слабића, други има опсесију да се докаже свом оцу тиранину, а заједничко им је што не бирају средства да своје опсесије остваре и што ће због својих опсесија на крају уништити све у свом животу, укључујући и властите породице, сијући при томе смрт свуда око себе, што својим рукама, што креком, који продају по улицама.

Оно што је почело као локална прича дилера из краја, из епизоде у епизоду се претварало у мрачну криминалистичку епидемију која букти широм америчког континента, претварајући сунчане булеваре Лос Анђелеса у ратну зону нарко-банди једнако опасну попут џунгли Никарагве у којима се води бесмислени рат против противника који ће пар година касније уништити самог себе. Френклин се од клинца жељеног бољег живота претвара у немилосрдног нарко-лорда који преко лешева својих сународника гради властиту империју, док се Теди од човјека у мисији претвара у опсједнутог фанатика с којим нико не жели да има посла, укључујући и оне чије интересе наводно брани.

Серија је често поређена са култним серијалом “Жица”, као мрачна слика града уништеног поплавом дроге, али “Бијело” иако се дотиче и судбине града и слома једног друштва, у први план ставља судбину главних ликова, јер по Идрисовим ријечима ово није серија о криминалу већ о људима који улазе у њега.

- Ово није била прича о бандама на углу. То није прича коју смо жељели испричати. Жељели смо заиста показати бол. Показати ноћне море кроз које ови ликови пролазе и посљедице онога што су урадили - рекао је Идрис.

У међувремену Синглтон је преминуо, прије снимања треће сезоне, али Андроне и екипа су успјели да настве серију даље и заокруже причу на прави начин након нове три сезоне. Мајсторски режирана, одлично одглумљена, са беспријекорном фотографијом и музичком позадином, серија је била прилично игнорисана од стране цеховске критике и награда. Својим “црним” бекграундом и теоријама о вези државе и крек епидемије, није се најбоље уклапала у тренд “покајања” бијеле Америке због гријеха прошлости, али је била превише ризична за укидање. Једноставније речено, ово није била серија о полицајцима и криминалцима, ово је само серија о криминалцима без обзира на боју коже и од тога се није одступило до самог краја.

Захваљујући томе створила је вјерну базу фанова која је одржавала продукцију у животу шест сезона омогућивши ауторима да створе причу која је имала почетак, средину и крај, нешто што је ријеткост на телевизији, посебно ових дана.

Успон и пад

Финале серије је својеврсна серија епилога сабијена у експлодирајућу епизоду. Теди му краде 73 милиона долара, убије оца, а Френклинова мајка иде у затвор због убиства Тедија. Ујак Џером је мртав. Луи је у бијегу. Вероника, мајка његовог дјетета, узела је оно што је остало од његовог новца и побјегла да сама одгаја њихово дијете, далеко од дроге, оружја и насиља који гутају Френклинов свијет. На крају, налазимо Френклина 1990. године, како живи у сиротињи као алкохоличар у свом дому из дјетињства непосредно прије него што су га власти одузеле због неплаћеног пореза на имовину. Мало је, ако их има уопште криминалаца, који су се извукли, није могао ни Френклин, он не умире у великом стилу као рецимо Тони Монтана или Џон Дилинџер, он једноставно нестаје у забораву, као још једна безлична жртва крек епидемије који је изнио на улице ЛА.

Човјек који се возио у свом приватном авиону, градио луксузне стамбене комплексе новцем од крека пијуцкајући шампањац, у посљедњим кадровима је пијанац, који у прљавој мајици и хлачама тетура улицом у којој је све почело, просећи 20 долара од најбољег пријатеља за пиће. Његова жеља да буде “бољи” од свог оца алкохоличара подстакла је његове напоре, али је и сам на крају завршио у алкохолизму.

На крају, остаје му само параноја од ЦИА и заблуде о слободи, док је згажен очајем који је нанио себи, породици и свом граду. Френклин одбија Леонову понуду да му плати порез на имовину и реновира му кућу. “Немам ланце на себи, човјече. Слободан сам. Слободан сам од свега - на мој начин, не на твој и не на њихов”, у сузама говори Леону. На истим оним улицама обрубљеним палмама гдје се одиграла прва сцена серије, Френклин Сеинт звани Светац коначно је окусио слободу, али је она за њега гора чак и од смрти.

Посвета

Серија је у посљедњој епизоди, такође, одала дирљиву почаст свом креатору Џону Синглтону.

Наиме, док Френклин и Леон ходају улицом свог краја почетком 90-их, на улици срећу филмску екипу која снима нешто, а пијани Френклин добацује филмаџијама: “Нећете добити 'Оскара', ништа не брините”. Када се зна да је Синглтон управо тада снимио свој прослављени првенац “Момци из краја”, који јесте имао двије номинације, али никад није освојио “Оскара”, јасно је да је ово крајње духовита посвета покојном режисеру, али уједно и иронична порука Америчкој академији за филм и њиховом третману црних умјетника.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.