Култна комедија “Врућа седла” слави 50. рођендан: Било једном на откаченом Западу
ЛОС АНЂЕЛЕС - Култна комедија “Врућа седла” слави ове године пола вијека од премијере, а њен режисер Мел Брукс добио је ове године напокон “Оскара” за животно дјело.
Култни филм приказан је почетком фебруара 1974. године и постао је комерцијално најуспјешнији филм Бруксове каријере, један од филмских бестселера седамдесетих и комедија која и данас ужива репутацију једне од најбољих пародија у историји Холивуда.
Оригинално замишљен као контракултурна пародија на вестерн, филм је на сатиричан и духовит начин исмијавао бројне стереотипе, не само каубојског жанра, већ и америчког друштва тог времена од расизма и ксенофобије до конзерватизма и корупције.
Радња се догађа 1874. године на Дивљем западу када корумпирани адвокат Хедл Ламар (чији лик тумачи Харви Корман) настоји натјерати становнике градића Рок Риџ да га напусте како би га откупио и препродао као земљиште за трасу нове жељезнице.
Протагониста, чији лик тумачи Кливон Литл, је шериф постављен у град са циљем да као црнац изазове расистичку реакцију, али који се упркос томе уз помоћ пијаног револвераша Вејко Кида (чији лик тумачи Џин Вајлдер) одлучује супротставити зликовцима, а ту је читава галерија бизарних ликова од њемачке пјевачице Лили Фон Штуп (Мадлин Кан) и глупог силеџије Монга до негативаца који укључују банде на моторима, “Кју-клукс-клан”, нацисте и методисте.
Сам Брукс је касније признао да је сценарио, који су писала петорица људи, био прави хаос.
- “Врућа седла” су мање-више написана усред пијане туче. Било нас је петорица који смо гласно викали да наше идеје буду унесене у филм. Не само да сам ја био најгласнији, већ сам и имао право као режисер да одлучујем шта ће ући у сценарио, а шта неће - рекао је Брукс.
Једнако тако имао је много проблема у вези са проналажењем глумачке поставе. Његов косценариста Ричард Прајор, коме је намијенио главну улогу био је одбачен од стране студија због наводно превелике склоности конзумирању дрога те је замијењен нешто слабије познатим Литлом, коме ће то постати најбоља улога у каријери. Пуним поготком се показао и касније ангажовани Џин Вајлдер, који ће са Бруксом неколико мјесеци касније сарађивати у још једној успјешној пародији под насловом “Млади Франкештејн”. Сценарио се, осим пародирања вестерна и његових конвенција, истицао и својом анархоидношћу и рушењем свих табуа Холивуда, а на крају се завршни обрачун одиграва у студију гдје се снимају вестерни, да би главни јунаци одјахали у залазак сунца у лимузини.
Филм је дочекан помијешаним критикама, уз бројне нападе због исмијавања тада још актуелних расистичких и хомофобних предрасуда, али је доживио огроман успјех на биоскопским благајнама и постао најгледанијим холивудским филмом године.
Зарадио је 26,7 милиона долара у биоскопима у првом издању да би каснијом дистрибуцијом стигао до бруто зараде од 119,5 милиона долара, чиме је постао тек десети филм, који је до тада прешао границу од 100 милиона долара. Данас се сматра класиком хумористичког жанра, а Брукс је захваљујући њему и “Младом Франкештејну” стекао репутацију мајстора филмске пародије.
Критика
Био је номинован за три “Оскара”, али је очекивано игнорисан на додјели. На агрегатору рецензија “Ротен томатос” филм има оцјену одобравања од 88 одсто на основу 68 рецензија, са просјечном оцјеном 8,10, док на сајту “Метакритик” има оцјену од 73 одсто на основу рецензија 12 критичара, што указује на генерално повољне критике.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
