Ко су главни фаворити у трци за најбољи филм на 94. додјели “Оскара”: Академија о политици, публика о биоскопу VIDEO
Филмска сезона за 2021. годину завршиће се као и посљедњих неколико деценија додјелом награда “Оскар”, која ће као и увијек изазвати контрадикторне реакције, али је неће игнорисати ни струка нити публика.
Ове године у трци за најбољи филм нашло се десет филмова, али побједник наравно може бити само један, што ће као и увијек изазвати полемике о исправности одлуке гласача Америчке филмске академије.
Узимајући у обзир репутацију и промашене изборе током историје, често у раскораку са жељама публике, тешко је окривити и повремене гледаоце и ватрене филмофиле, што су често знали дочекати церемонију са огорчењем након проглашења побједника.
Академија је направила традицију од игнорисања сјајних талената и одважних издања у корист конвенционалних и осредњих дјела која играју по правилима политичке коректности и подилазе друштвеним групацијама.
Као и код сваког издања, овогодишњи ужи избор је засјењен неким пропустима, укључујући игнорисање инди филмова (“Свиња”, “Зелени витез”) или прескакањем етаблираних аутора (“Бројач карата” и “Трагедија Магбета”). Умјесто тога, морамо се задовољити чудном мјешавином римејкова, биографских филмова и слабо гледаних артхаус дјела кројених по укусу фестивалских жирија, а чији би избор требало да задовољи све.
Ипак, иако је сама церемонија пала у популарности у посљедњих неколико година, дотакнувши дно 2021. са најнижим оцјенама до сада, као и увијек сви ћемо у недјељу увече или понедјељак ујутро, провјерити ко је побједник. У трци је десет имена, а ова листа је преглед њихових шанси за побједу.
“Моћ пса”
Фаворит за побједника у категорији најбољи филм, уједно је и најпрецјењенији филм године, али има гомилу карактеристика које гласачи обожавају. Фаворит је код либерално оријентисаних критичара, режирала га је жена режисер Џејн Кемпион, бави се деконструцијом мита о бијелом мачо мушкарцу, породичном насилнику и притајеном хомосексуалцу. Уз спор ритам пун лијепих пејзажа и упечатљиве музике и глуме, дјелује као програмски колаж агресивних љевичарских друштвених групација, које харају јавним мњењем у САД. Шансе да изгуби, сведене су на минимум, али остаје шанса да ће се десити изненађење да политика изгуби, а бољи филм побиједи.
“Кода”
Као један од фаворита из сјенке и ривал филму “Моћ пса” могла би се показати ова прича о дјевојци разапетој између сопствених снова и бриге о свој глувој породици, која је одмјерено написана те сигурно режирана породична драма. Филмови овог профила такође добро пролазе у оскаровској трци, а шансе су му скочиле након освојених награда Удружења филмских глумаца, Удружења писаца и Удружења продуцената. Управо би та посљедња могла пружити преглед церемоније додјеле “Оскара”, јер је “Кода” побиједила “Моћ пса” на преференцијалном гласању, што је исти систем који користи Академија.
“Белфаст”
Уз претходна два филма, ово је фаворит број три у 10 номинованих. У питању је биографско-породична прича деветогодишњег дјечака испричана унутар интензивних друштвено-историјски околности, што је омиљени поджанр у Академији. Филм је снимљен у црно-бијелој техници, са врхунском фотографијом и глумачком екипом те надахнутом режијом Кенета Бране, који је направио омаж властитом одрастању у Белфасту 60-их. Позитивна ствар је што је можда и најбољи филм у Браниној каријери емотиван, духовит и личан те лишен његове амбициозне склоности према театралном.
“Вози мој ауто”
Екранизација дјела цијењеног писца Харукија Муракумија, позоришни класик “Ујка Вања” у позадини, спор ритам, наглашена визуелна поетика и надахнута глума раде у корист филма “Вози мој ауто”, јапанског режисера Ријесаке Хамагучија. Са друге стране, након тријумфа “Паразита” прије двије године, новој егзотици са Далеког истока у великој мјери су смањене шансе за тријумф. Болно тросатно размишљање о губитку и механизмима којима се штитимо од смрти драгих особа ипак је превише озбиљно за моменат након пандемије, када је сјена смрти и туге превелика за Холивуд, посебно након тријумфа спорог и мрачног “Номадланда” прошле године.
“Краљ Ричард”
Још једно остварење из омиљеног биографског жанра, овај пут са наглашеном расном и социјалном нотом, прати успон сестара Вилијамс од црних клинки из гета до краљица бијелог спорта под немилосрдним вођством оца Ричарда. У моменту када је расно питање једно од горућих питања САД, шансе му свакако нису занемарљиве, али ипак ова спортска драма нема квалитет за тријумф, посебно ако Вил Смит освоји “Оскара” за најбољег глумца из трећег покушаја.
“Прича са западне стране”
Очигледно, чак ни његов највећи промашај на благајнама у каријери кроз римејк класичног мјузикла и оскаровског побједника 1961. године, не може спријечити Академију да ода почаст свом вишегодишњем миљенику Стивену Спилбергу номинацијом за најбољи филм. Обје верзије мјузикла испитују класну неједнакост и етничке тензије у Америци кроз љубавну везу осуђену на пропаст. Спилберг јесте модернизовао и усавршио оригинал, али има проблем што нико не зна зашто му је то требало у каријери, осим да испуни сопствене дјечачке снове.
“Пица од сладића”
Да је сваки филм Томаса Пола Андерсона кандидат Академије за најбољи филм одавно је јасно, чак и кад је режисер савршено задовољан да направи забавну и питку посвету сопственој младости у Калифорнији 70-их, без наглашених “дубљих” умјетничких амбиција. Лако је одбацити овај филм као површну забаву, када се мјери са епским замахом ремек-дјела које носе Андерсоново име, али то га не чини лошим филмом. Проблем је што је разлика у годинама која се тиче централне романсе двоје главних јунака била предмет жестоке дебате како на интернету тако и у круговима критичара, што пословично опрезне гласаче Академије сигурно неће мотивисати.
“Дина”
Ниједно од овогодишњих биоскопских издања није имало већа очекивања од свемирске опере Денија Вилнева, али његово одсуство са листе најбољих режисера говори да су шансе његовог филма резервисана за техничке категорије, док статус најбољег филма може једино добити од публике. Академија не воли фантастику, посебно ону у наставцима, чак и када она захвата озбиљне теме екологије, политике и религије. Штета, јер су Вилнев и његов тим постигли невјероватан подвиг осмишљавања визуелног спектакла да уједно привуку публику и да достојно оживе класик Френка Херберта.
“Не гледај горе”
Адам Мекеј режисер и сценариста филма “Не гледај горе” није непознат код Академије, али је његова фантастична сатира превише радикална за суптилни укус гласача када су у питању комедије. Његов улазак у ужи избор од 10 номинованих раван је побједи, посебно када се зна да аутор није био благонаклон према либералним круговима, који традиционално владају холивудским кулоарима. Истина, није био благ ни према конзервативним круговима на челу са Трампом, али док се шири хистерија око 3. свјетског рата, зна се, нема мјеста критици сопствених редова.
“Алеја ноћних мора”
Филм који заслужено има најмање шансе да се домогне “Оскара”, јесте други римејк на овој листи “Алеја ноћних мора” оскаровца Гиљерма дел Тора. За разлику од већине колега он у својој сржи нуди увјерљиву причу коју вриједи испричати, али је проблем визуелно лијепа, али потпуно испразна реализација некад врхунског аутора, који очекивано добро гради мрачну атмосферу и користи таленат својих глумачких звијезда. То је уједно и све вриједно пажње унутар претенциозног нереда прављеног по рецепту за “Оскаре”, већ успјешно кориштеном у једнако прецијењеном “Облику воде”.
Избор
Чувени сајт Голден дерби објавио је седмице предвиђања побједника на основу гласова посјетилаца и новинара, а листа изгледа овако:
“Кода”
“Моћ пса”
“Белфаст”
“Краљ Ричард”
“Прича са западне стране”
“Дина”
“Вози мој ауто”
“Не гледај горе”
“Пица од сладића”
“Алеја ноћних мора”
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
