Класик “У змајевом гнијезду” добија ново издање након пола вијека
ЛОС АНЂЕЛЕС - Класик акционог филма “У змајевом гнијезду”, у години у којој обиљежавамо пола вијека од његовог изласка, добија ново издање које ће студио “Варнер” објавити 12. септембра.
Нови бокс-сет слави 50 година класика који је Бруса Лија претворио у глобалну икону филма и борилачких вјештина у раскошној ултра 4К ХД верзији са рестаурисаном сликом и звуком, уз бројне бонус материјале за обожаваоце.
Оригинално је филм, у режији Роберта Клузеа према причи коју је написао Мајкл Алин, био посљедњи завршени филмски наступ Бруса Лија прије његове трагичне смрти 20. јула 1973. у доби од 32 године.
Снимљен у копродукцији Америке и Хонгконга премијерно је приказан у Лос Анђелесу 19. августа 1973, мјесец након Лијеве смрти, поставши глобални хит и претворивши покојну звијезду у бесмртника. Процјењује се да је зарадио преко 400 милиона америчких долара широм свијета (еквивалент у данашњем времену био би преко 2 милијарде долара прилагођених инфлацији од 2023. године), уз буџет од 850.000 долара. Пошто је зарадио 400 пута више у односу на буџет, постао је један од најпрофитабилнијих филмова свих времена.
Такође је био нашироко цијењен као један од највећих филмова о борилачким вјештинама свих времена уз огроман утицај на друге ауторе попут Квентина Тарантина или Гарета Едвардса.
У “Змајевом гнијезду” је међу првим филмовима који су комбиновали акцију борилачких вјештина с елементима шпијунског филма и жанром блекексплоатејшен филма у настајању, а његов успјех довео је до низа сличних продукција. Одлично изведена подјела улога у којој су уз Бруса Лија главне улоге тумачили Џон Саксон (бијели) и Џим Кели (црни) глумац сјајно је погодила укус публике широм планете, а његова тема изазвала је научне дебате о промјенама које се дешавају у постколонијалним азијским друштвима након завршетка Другог свјетског рат.
Својим успјехом филм је дао огроман допринос ширењу свјетског интереса за борилачке вјештине, поставши инспирација за бројна дјела, акционе филмове, телевизијске емисије, видео-игре, стрипове, манге и аниме. По изласку, филм је у почетку добио различите критике од неколико критичара, али је на крају био добро прихваћен од стране већине критичара и нашироко се сматра једним од најбољих остварења из 1973. године.
Филм данас има оцјену одобравања од 88 одсто на страници за прикупљање рецензија “Ротен томејтос” на основу 73 рецензије, са просјечном оцјеном 7,70. На сајту “Метакритик” има просјечну оцјену од 83 одсто на основу рецензија 16 критичара, што указује на “универзално признање”.
Аргентински музичар Лало Шифрин компоновао је музику за филм, која је стекла култни статус. Иако је Шифрин у то вријеме био надалеко познат по својим џез партитурама, он је у овај саундтрек пратећи мултирасну идеју филма укључио функ и традиционалне елементе звукова из Кине, Кореје и Јапана. Саундтрек је продат у преко пола милиона примјерака, чиме је зарадио златни рекорд уз безбројне имитације.
Ветерани
Када је филм изашао, западна публика није имала појма о педигреу глумачке екипе из Хонгконга, осим донекле самог Лија. Главни негативац Шејк Кан је снимио више од 400 филмова, а већина њих су били филмови о борилачким вјештинама у којима је он приказан као негативац. Глумица Анђела Мао Јинг са 18 снимљених већ је стекла култни статус хероине кунг-фуа, тако да су борбе које је водила у овом филму биле лагана шетња парком за њу и њеног вијетнамског колегу шампиона у каратеу Болоа који је био ветеран са 28 кунг-фу филмова. Само Хунг, један од споредних ликова, борио се у 42 кунг-фу филма и био је главни инструктор борилачких вјештина у 17 од њих до снимања овог филма.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
