Кинески спектакл “Water Gate Bridge” најгледанији филм на свијету: Тријумфални марш црвене кинематографије VIDEO

Да буде занимљивије, наставак највећег хита у историји кинеске кинематографије, ратног спектакла “The Battle of Changjin Lake” (907 милиона долара), до овог тријумфа стигао је приказивањем само на кинеском тржишту, остављајући иза себе холивудске филмове “Uncharted”, “Scream 5” и “Death on The Nile”, који се приказују на глобалном нивоу.

Нови кинески блокбастер наставља комерцијални поход кинеске кинематографије уз снажну подршку кинеске државе, кроз формат патриотско-националног спектакла о ратовима против америчке агресије у Корејском рату током 50-их година прошлог вијека или јапанске окупације Кине у Другом свјетском рату.

Наставак је поново окупио ауторску екипу претходног филма, коју предводи ветеран Цуи Харк, уз помоћ једнако искусних режисера Чена Каиге и Дантеа Ламе, главне роле тумаче двије највеће кинеске глумачке звијезде млађе генерације Ву Јинг и Џексон Ји, а буџет се процјењује на више од 200 милиона долара. Прича прати јединицу кинеских народних добровољаца који се боре у суровим зимским условима током Корејског рата, уз задатак да униште кључни мост на путу повлачења америчких трупа.

Наравно, оба филма пажљиво су лансирани поводом обиљежавања 100. годишњице Комунистичке партије Кине и тематски су базирани на историјским борбама на превоју Фунчлин током битке код језера Чанжин  у Корејском рату, што наравно има додатно значење у свјетлу све наглашенијих тензија на релацији Кина - САД.

Почетком миленијума, уз све већи економски успон Кине, расло је и улагање кинеске државе у кинематографију, која је имала све већи утицај у погледу ширења националне и културне политике, како на домаћем, тако и на страном тржишту. Кинеске амбиције у стварању филмова која уживају глобални успјех чак и изван матичне земље одражава амбиције кинеског вођства да се на њу гледа као на још јачу суперсилу од САД.

Нимало случајно у посљедњих пет година на кинеском тржишту доминирају историјски и ратни спектакли наглашеног патриотског набоја попут “The Eight Hundred”, “Wolf Warior” или “The Battle of Changjin Lake”, у којима се борба кинеских војника у филму велича стављањем идеолошких вриједности испред људских.

Слично оном што су Американци радили са Совјетима у својим пропагандним филмовима, Руси са нацистима или домаћи партизански филмови са непријатељима НОБ-а, тако и данас кинески филм неумјерено хвали своје хероје и понижава непријатеље, осликавајући их једнодимензионално кроз ликове садиста, грубијана и крволока.

То је дефиниција пропагандног филма који има мало везе са историјским чињеницама, али велича сопствену нацију и омаловажава противничку, уз спектакуларан приказ крвавих борби у нељудским условима корејске зиме.

У том смислу ови филмови су непогрешиви кад је у питању политичка порука, само уједињена Кине је добра Кина. И држава је увијек изнад појединца, који за њу треба и мора да се жртвује.

Наравно, успјеху је допринијела чињеница да су у Кини допуштена само 34 страна филма годишње, а уз то су државне фирме и синдикати масовно куповали карте за своје раднике. Такође, критике ових филмова налазе се под строгом контролом идеолошког одјељења КП Кине и редом су позитивне, али што је партији важније, оцјене публике су редом позитивне, што значи да је циљ ових филмова остварен. Јачају кинески патриотизам, доносе зараду филмској индустрији и смањују утицај страних кинематографија.

Жанрови

Кинески ратни филмови данас пролазе кроз неколико историјских фаза које обрађују у погледу тематике.

Тако имамо филмове који обрађују античку и средњовјековну историју,  филмове који се баве боксерским устанком, грађанским ратом и Првим свјетским ратом, као и ратне филмове из доба Другог свјетског рата и комунистичке револуције. У њиховом стварању ангажовани су неки од најбољих кинеских режисера попут Џона Вуа, Џанга Жимоуа или Цуија Харка, што уз финансијску подршку државе објашњава њихов успјех код публике.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.