Како је хорор спасио част Холивуда: Нема лаке зараде без страве и ужаса

Наиме, током затварања биоскопа и изолације због пандемије, када су велики студији трпјели огромне губитке, због одгађања филмова и одсуства публике из биоскопа, жанр хорора показао се као најотпорнији дио модерне кинематографије. Да буде боље за њихове продуценте, већина тих филмова снимљена је за холивудске прилике уз смијешно мале буџете, а зараде су биле вишеструко веће, отварајући тако прилику за стварање суперисплативих франшиза и нова улагања.

Тако је филм “Тихо мјесто 2”, снимљен за 50 милиона долара, а приказан у мају 2021. у јеку пандемије зарадио скоро 300 милиона долара, док је исте године “Ноћ вјештица убија” уз буџет од 20 милиона долара стигао до 133 милиона долара. Хорор је у том тренутку подстакао умирућу индустрију, повећавајући биоскопски интерес добропознатим концептима, улазима у старе франшизе и почецима нових. Међутим, успјешност хорора није била само концептуална, била је и финансијска, јер је хорор био крајње исплатив одговор на кризу, која се стално шири, јер су филмови постајали све већи и већи, док је публике почело бивати све мање, што због пандемије, што због успона стриминга. Двије године након што су се биоскопи озбиљно вратили, велики студији и даље уче лекције од хорор филмова, јер њихови филмови мало коштају, а пуно зарађају, чак и када падају, губици остају на прихватљивом нивоу.

Можда је 2023. година обиљежена катастрофама великих блокбастера, прије свега из суперхројског жанра, али то не бисте сазнали гледајући резултате остварења из жанра страве и ужаса. Рецимо, акциони хорор “Мег 2” стигао је до 400 милиона долара зараде, а коштао је око 100 милиона, док је екранизација хорор игре “Пет ноћи код Фредија” постала феномен године, пошто је уз буџет од 20 милиона долара стигла до 300 милиона долара зараде и то за само мјесец дана прије одласка на стриминг.

Још упечатљивији резултат постигао је нискобуџетни хорор “Причај са мном”, који је својих 4, 5 милиона долара буџета вратио са 20 пута већом зарадом у износу 91 милион долара или дословно кућни филм “Скинмарк”, који је у режији Кајла Едварда Бола зарадио два милиона долара на благајнама са буџетом од 15.000 долара, иако је процурио на интернет и постао феномен на “Тик току” и другим мрежама.

Да буде горе, као потврда овог неписаног правила о константности жанра на благајнама, једини хорор који није успио да покрије трошкове улагања и донесе зараду јесте “Дизнијево”, високобужетно остварење “Уклета кућа”, које је са буџетом од 150 милиона зарадило 117 милиона долара, неславно угасивши снове о новој франшизи, али треба рећи, са разлогом, јер је ријеч о врло просјечном и предвидљивом остварењу.

Хорор жанр је дуго био суштински, иако мали дио филмске индустрије, али посљедњих година постоји низ хорор хитова који су донијели импресивну зараду на буџете мале и средње величине, док су блокбастери приморани на зараде од неколико 100 милиона долара, да би покрили једнако џиновске буџете. Мудро искористивши пандемијску кризу, јер у нормалним околностима хорор филмови би слиједили сличан образац објављивања по принципу ограничене биоскопске дистрибуције у комбинацији са тренутном доступношћу за изнајмљивање путем интернета, они су постали дио биоскопске понуде на дуже стазе, уз увијек солидне приходе од стриминга. Испоставило се да су јефтини хорор филмови, који су били дио холивудског еко-система откад постоји биоскоп добили своју велику прилику захваљујући агилности малих студија попут “Блумахаус”, “А 24”, „Шадер”, “Атомик монстер”, “Сејбен филмс” и других током кризе.

Тактика давања прилике креативцима уз ограничен буџет и висок удио у подјели профита, рачунавши на вјерност хорор публике, која прати све из жанра и користи јефтину промоцију путем усмене предаје да шири фаму око предмета свог интересовања, испоставило се била је добитна комбинација.

Рачуница хорор продуцента попут легендарног Џејсона Блума (“Блумхаус”) врло је једноставна, ако рецимо потроши три милиона долара на филм и заради 15 милиона, онда је то 500% профита, док са друге стране велики студио потроши 200 милиона долара на филм од 300 милиона долара, онда се то може сматрати блокбастером, али то је био огроман ризик за профит од 50 одсто.

Његов систем, тврди он, даје умјетницима креативну слободу и истовремено их подстиче да раде посао који има одјек код публике.

- Систем “Блумхауса” је само преувеличана и јаснија верзија класичног система дијељења успјеха. Исти посао који издавачка индустрија нуди са тантијема и који су традиционални холивудски студији увијек користили и још раде, али далеко рјеђе од нас, будући да се наше уплате бонуса заснивају на широко доступним подацима о благајни и транспарентност је уграђена у договор - рекао је Блум.

Резултат ове тактике јесте да да је жанр хорора у години, када су блокбастери доживјели серију катастрофа, а три најуспјешнија филма на бокс-офису чине остварења која нису дио франшизе (“Барби”, “Опенхајмер” и “Супермарио Брос”), постао из другог плана, најисплативији и најуспјешнији жанр филмске индустрије чувајући моћ, али и џеп Холивуда, који је годинама игнорисао правило које је он створио филмовима попут “Психа”, “Ноћ живих мртваца” и бројних других класика жанра страве и ужаса.

Правило је можда старо, колико и жанр хорора, али мали буџети никад нису спријечили ову врсту филмова да освоје и филмске гледаоце и критичаре, доказујући по ко зна који пут да су мотивисани креативци, добра прича и заплет понекад све што вам је потребно да публика оде у биоскопе.

ЗАРАДА

Топ 10 хорора по заради 2023.

“Мег 2” (395 милиона $)

“Пет ноћи код Фредија” (289 милиона $)

“Часна сестра 2” (268 милиона $)

“Подмукло: Црвена врата” (188 милиона $)

“Врисак 6” (168 милиона $)

“Зла смрт: Почетак” (146 милиона $)

“Истјеривач ђавола - Вјерник” (135 милиона $)

“Уклета кућа” (117 милиона $)

“Слагалица страве 10” (110 милиона $)

“Причај са мном” (91 милиона $)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.