Како је филм “Звук слободе” постао медијски феномен године: Прича о трговини дјецом подијелила Америку

Бранислав Предојевић
Како је филм “Звук слободе” постао медијски феномен године: Прича о трговини дјецом подијелила Америку

ЛОС АНЂЕЛЕС - Нискобуџетни филм “Звук слободе”, прича о бившем владином агенту који разбија ланац сексуалног злостављања дјеце у Колумбији, постао је један од филмских и медијских феномена године, изазивајући бројне контроверзе, како својим успјехом, тако и друштвеном полемиком.

Ова мала независна драма са религијским призвуком, мексичког режисера и сценаристе Алехандра Монтеверда, такмичила се са блокбастерима попут “Индијане Џонса”, “Немогуће мисије”, “Барби” и “Опенхајмера” и при томе не само да није изгубила битку већ је свој буџет од 14 милиона долара претворила у огромну зараду од 155 милиона долара.

Да буде занимљивије, филм слабо познатог студија “Ејнџел” изазвао је праву политичку пометњу и оштре друштвене сукобе у америчкој јавности, укључујући оптужбе за подстицање теорија завјере контроверзног покрета “Кјуанон”, десничарење и вјерски фундаментализам, што му је направило додатну рекламу, а мали студио преко ноћи претворило у својеврсног независног гиганта.

Либерално-демократски настројен магазин “Ролинг стоун” назвао је филм трилером без боја и референцом на раширену теорију завјере, која каже да се Доналд Трамп бори против елитног завјета сатанистичких педофила. Ипак, негативне критике углавном долазе из љевичарских медија, док су десничарске публикације имале потпуно другачији став хвалећи храброст филма да се ухвати у коштац са болном темом. Идеја да елитне групе трговаца дјецом и сексом вребају свуда можда и јесте кључна идеја контроверзног покрета “Кјуанон”, али након скандала око милијардера Џефрија Епштејна и његовог “Лолита експреса” постало је јасно да све те приче нису само интернет теорије. Додатно уље на ватру долиле су изјаве главног глумца Џима Кавизела, познатог по улози Исуса у филму “Пасија”, који је подржао неке идеје покрета “Кјуанон”, што је уз провокативну тему филма претворило “Звук слободе”, у жаришну тачку културно-политичког рата у САД. Директор студија Нил Хармон негирао је везе са покретом “Кјуанон” и дистанцирао се од примједби звијезде свог хита, тврдећи да то нису ставови продуцената.

Сам филм имао је дуг пут до америчких биоскопа. Снимљен је 2018. године, купио га је “21 Сенчјури фокс”, али је повучен када је тај студио купио велики “Дизни”, прије него што је филм откупио мали “Ејнџел”, који није у Холивуду, већ у Јути и који је раније постао контроверзан са својим чудним стриминг пројектом филтрирања филмова од непримјерног садржаја, због чега су га тужили велики студији.

Када је откупила филм, компанија је саопштила да је 7.000 инвеститора уложило укупно пет милиона долара како би пласирали филм путем постова на друштвеним мрежама и конвенционалног оглашавања. Претходни пројекти студија су створили групу од око 100.000 филмских обожавалаца за које Хармон признаје да су вјерски настројени, али да то не утиче на рад студија, који подстиче филмске гледаоце да плате унапријед и донирају цијену улазнице као начин да подрже филм. Цркве и конзервативне организације су купиле серије карата, што је изазвало критике да филм нема биоскопску публику, већ служи као пропагандно средство.

С друге стране, маркетиншки материјал је у великој мјери подстакао забринутост због трговине дјецом у стварном свијету. Једнако контроверзни глумац и режисер Мел Гибсон је подржао филм, а Кавизел је снимио промотивни клип у којем је поновио реченицу из филма позивајући људе да га погледају јер тако могу послати поруку да дјеца нису на продају.

Филм је за само мјесец дана вишеструко исплатио свој буџет, а изван политичке дебате добио је низ доста позитивних критика.

Режисер Монтевердо каже да је филм за њега био позив на тему која ­га је дубоко погодила на личном плану.

- Написао сам основни сценарио за филм 2017. године, након што сам био узнемирен гледајући неке емисије о трговини дјецом. Знао сам за трговину људима. Једноставно, нисам знао за трговину дјецом ради сексуалног искоришћавања - рекао је Монтвердо.

Режисер признаје да је збуњен јер никада није могао ни замислити да ће његов филм бити финансијски успјешан или заглибљен у контроверзама.

- Никада нисам намјеравао да снимим филм којим бих прославио Тима Баларда или “Кјуанон”. Ово је филм који треба да скрене пажњу на важан проблем и тему коју сам гледао у мејнстрим медијима. Увијек сам мислио да је ово филм који ће окупити људе - казао је режисер.

Умјесто тога, чини се да његово остварење илуструје дубоке подјеле у модерном друштву, али с друге стране, док расту контроверзе, расте и број гледалаца и зарада филма, а “Звук слободе” тек чека свјетска дистрибуција.

Балард

Главни лик базиран је на Тимотију Баларду, бившем агенту Министарства националне безбједности који је основао непрофитну организацију за борбу против трговине људима ОУР. Филм је настао двије године прије експлозије теорија покрета “Кјуанон”, а Балард је у међувремену напустио ОУР, уз оптужбе сарадника за самопромовисање. Главне улоге, уз Кавизела, глуме Мира Сорвино и Бил Кемп, а Бил Род је помогао при писању сценарија филма.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана