"Индијана Џонс и артефакт судбине": Збогом и хвала, професоре
Наводно је Стивен Спилберг, након препуштања режисерске позиције за пети филм у легендарном серијалу "Индијана Џонс" названом "Индијана Џонс и артефакт судбине", дао вриједан савјет свом насљеднику Џејмсу Магнолду, да мора цијели филм о Џонсу режирати као да је трејлер, тачније речено, да филм мора бити у покрету од почетка до краја.
Нажалост, млађи колега није у потпуности прихватио драгоцјени савјет, допустивши да му режисерски ритам у одређеним дијеловима филма пада, што је уз непотребно исфорсирано трајање од два сата и 30 минута покварило комплетан утисак о иначе сасвим пристојном опроштају од најпознатијег филмског археолога у тумачењу увијек поузданог ветерана Харисона Форда.
Филм почиње причом о сукобу млађег Индијане са нацистима током 1944. године, током којег дигитално подмлађени Инди и његов пријатељ Базил Шо (Тоби Џонс) отимају од Хитлерових сљедбеника дио тајанственог уређаја названог "артефакт судбине", који може контролисати проток времена. Радња скаче неких три деценије напријед, Инди је матори професор који предаје незаинтересованим студентима хипи генерације, уморан и сломљен због губитка сина, спрема се за пензију, али његово кумче, Базилова кћерка Хелена (Фиби Бриџит-Волер), долази му са молбом да јој помогне да пронађе други дио машине коју тражи Јирген Фолер (Мадс Микелсен), научник из НАСА и бивши нациста, који жели да преправи прошлост у корист Трећег рајха. Иако на почетку одбија нову авантуру, Инди се ипак хвата својих иконичних симбола: бича, кожне јакне, торбе и шешира те креће у нову авантуру широм планете. И док авантура тече, Магнолдов филм без проблема оживљава атмосферу оригиналне трилогије, комбинујући авантуру, акцију, романсу и хорор у експлозивну мјешавину рођену за мрак биоскопа. Проблеми настају када Магнолд покушава свом филму дати потпуно непотребну драмску тежину како би га прилагодио сопственом ауторском приступу и укусу модернијег слоја публике, што неминовно доводи до поменутих успоравања и наративних компликација, разбијајући акциони ритам и кварећи препознатљиву "перпетуум мобиле" атмосферу сталне авантуре.
И без обзира на бројне посвете митологији серијала, Фордов неуништиви шарм, јако забавну Фиби, увијек маестралног Микелсена као негативца и сјајну музику надахнутог Хенка Вилијамса, сваки пут кад Инди успори темпо бавећи се драмским дилемама, квари се позитиван утисак филма као цјелине, јер нико не жели да гледа драмски трактат о старости или животно-породичним промашајима археолога на крају каријере, већ жели да га гледа како сређује нацисте и спасава свијет у свом шармантно-мангупском стилу. Срећом, већи дио филма функционише у том кључу и тада је забава загарантована, мало нове дигитализоване, мало пажљиво дозиране носталгичне "песница и пиштољ" акције и Индијана Џонс добија сасвим респектабилан филмски опроштај, достојан угледа прва три филма и свакако далеко бољи од четвртог "Индијана Џонс и Краљевство кристалне лобање".
Можда је филм подбацио на благајнама, али то више дугује похлепи "Дизнија" и погрешно темпираном маркетингу него сопственом (не)квалитету. Наиме, одлука "Дизнија" да форсира претјерано носталгичан приступ у маркетингу коштала га је млађе генерације публике, док је одлазак Спилберга са мјеста режисера удаљио добар дио старих фанова, што га је уз крајње погрешну одлуку да један суштински жанровски филм премијерно представе у Кану, пред критичарима склоним артхаус остварењима, коштало непотребних негативних критика, у старту кварећи позитивну перцепцију филма код ширег и неодлучнијег слоја публике.
Бројеви са благајни не могу покварити уживање у овом више него достојном филмском опроштају Харисона Форда од серијала који га је прославио, али ипак остаје мали жал што посљедњу авантуру чувеног професора није погледало више гледалаца тамо гдје је за њега све почело. У мраку биоскопске сале, посљедњем историјском уточишту свих великих авантуриста.
Оцјена: 4
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
