Холивуд слави вијек филмских крвопија

 Бранислав Предојевић
Холивуд слави вијек филмских крвопија

ЛОС АНЂЕЛЕС - Издавачка кућа "Рил арт" специјализована за кинематографију објавила је луксузну монографију "Вампирски биоскоп - првих 100 година", која истражује један од најубједљивијих митова филмске културе.

Књига задире дубоко у фиксацију публике с митом о вампирима у његовим бројним облицима, захваљујући признатом историчару културе и познаваоцу готике Кристоферу Фрајлингу, који је приредио колекцију филмских постера уз бројне есеје на тему филмског вампиризма.

Од двораца и гробља, преко средњих школа и трговачких центара до рок концерата вампири су успјели да освоје и одушеве публику остављајући свој траг на филму и телевизији током сваке деценије. Први познати филм о вампирима био је култни њемачки експресионистички филм "Носферату" из 1922. године, у режији Фридриха Мурнау с Максом Шреком у главној улози вампира грофа Орлока, који је постао класик хорора и утицао снажно на многе будуће вампирске филмове у биоскопу. Током година, вампири су приказани на различите начине у филму. Неки портрети су више нагињали традиционалном, с вампирима који су приказани као немртва створења ноћи с вјечном жеђу за крвљу. Други су заузели модернији приступ, приказујући вампире као више човјеколике креатуре и способније за живот у друштву.

Током 30-их Холивуд је произвео неколико филмова о вампирима, укључујући класик "Дракула", у којем је Бела Лугоши у главној улози вампира. Овај филм, који је 1931. режирао Тод Браунинг, била је прва звучна адаптација Стокеровог романа и доживио је комерцијални и критичарски успјех. Изњедрио је бројне наставке и учврстио имиџ вампира као софистициране и заводљиве фигуре. "Знак Вампира" (1935) и "Дракулина кћи" (1936), етаблирали су као култни филмови и један од првих вампирских филмова инспирисаних причом "Кармила" писца Шеридана ле Фануа. Вампирски филмови наставили су с популарношћу током 40-их и 50-их, са значајним примјерима, укључујући данас класике попут "Син Дракуле" (1943) и "Повратак Дракуле" (1958).

Током 60-их, култни студио "Хамер" у Британији објавио је серију стилизованих и готичких филмова о вампирима, као што су "Вампирски љубавник" (1970) и "Дракула АД" (1972) с Кристофером Лијем у главним ролама. Ови филмови, који су приказивали снажне женске ликове и сексуалне теме, помогли су да се редефинише вампирски жанр и утицали су на каснија дјела.

Током 70-их и 80-их, филмови о вампирима попримили су комичнији тон, објављивањем филмова као што су "Љубав на први ујед" (1979), "Блакула" (1972) и "Једном угризен" (1985) или су ушли на територију МТВ културе са филмовима "Глад" (1983), "Изгубљени дјечаци"(1987) и "Близина таме"(1987). Деведесете су доживјеле оживљавање традиционалнијих, хорор оријентисаних вампирских филмова, као што су "Дракула Брама Стокера" (1992) и "Интервју са Вампиром" (1994), док је жанр ушао на територију тинејџерске публике серијом "Бафи: Убица вампира" (1997-2003). У овом миленијуму жанр вампира имао је масовно оживљавање у облику франшизе "Сумрак" (2008-2012), која је вратила вампире у мејнстрим и упознала нову генерацију обожаватеља с класичним митовима, док су мрачније теме обрађене у филмовима с акционим предзнаком, попут серијала "Блејд" (1998-2005), или "Подземља" (2003-2016) или класичних хорор прича попут "Пусти правог да уђе" (2008) или "Сјенка вампира" (2000).

Посљедњих неколико година вампири су и даље популарни, с објављивањем популарних дјела као што је серија Таике Ваититија из 2014. године. "Шта се крије у сјенкама" или стриминг филмова попут "Дневног ловца" (2022).

Српски појам

Појам вампир је допринос српског језика хорор митологији као ријеч која описује биће из словенске митологије. Израз је био чест посебно на Балкану и у Украјини уз варијације попут ворлок или стригој, а описује бесмртно биће које преживљава тако што се храни крвљу живих бића. Један од првих романа на ту тему јесте роман "Вампир" Џона Полидорија из 1819. године, који је установио архетип харизматичног и префињеног вампира. Међутим, тек је роман "Дракула" Брама Стокера из 1897. године упамћен као суштински роман и који је обезбиједио основ вампирске фикције. Успјех ове књиге је изродио препознатљив вампирски жанр и даље популаран у 21. вијеку, уз бројне књиге, филмове, видео-игре и телевизијске серије.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана