Иван Перковић за „Глас”: Главна улога у хорору је надреално искуство

Рекао бих да су га одгледали у једном даху, са пар скокова два метра увис. То ми је посебно драго, јер је овај жанр дефицитаран код нас иако, рекао бих, наша публика воли хороре са фолклорном темом. Углавном се снимају крими-серије, итд. И ја сам први пут гледао филм, тако да сам уживао заједно са публиком.

Рекао је ово за „Глас Српске” талентовани глумац Иван Перковић објашњавајући утиске са премијере хорор филма „Циклус”, у којем тумачи главну ролу, а који је протекле седмице приказан на фестивалу у Врњачкој Бањи. 

Перковић каже да јесте мало специфична прва улога, с обзиром на то да је у питању жанр хорора, али да се детаљно и дуго спремао за ову захтјевну ролу.

- Па јесте, ето прва главна улога на филму, стварно је био велики задатак, због тога сам се трудио да уђем максимално спреман у снимање, физички сам се спремао три месеца, и био на посебном режиму исхране, јер је Тодор (лик којег тумачим) припадник специјалних јединица, поручник, мада је могао да има далеко већи чин, да је хтео, није га то занимало, што је битна информација за грађење лика и његове особине. Просто, желео сам да то и визуелно изгледа уверљиво. Што се тиче сценарија, добио сам га два месеца пред почетак снимања, имао сам довољно времена да га научим и простудирам, односно да из њега извучем све потребне информације за грађење лика, обично из дијалога других ликова који помињу Тодора.

Захвалио бих Јелени Цвијановић Стојковић и Марку Јовичићу што су ме изабрали на кастингу од 350 глумаца, и надам се да сам оправдао указано поверење - рекао је Перковић.

ГЛАС: Поменули сте улогу официра Тодора, човјека оптерећеног мрачним породичним насљеђем у једном врло бурном тренутку модерне историје?

ПЕРКОВИЋ: Тодор Мићић је веома комплексан лик, који константно упада у ситуације које га избацују из његове удобне зоне, тако да из сцене у сцену видимо заправо неко његово ново лице, и све тако до тачке кључања. Срећом, имао сам довољно времена да га темељно креирам, што је, испоставиће се, и био кључ, мислим на то време које сам имао за припрему, то је веома битно, а о томе се мало данас размишља. Припрема је била најбитнија јер је снимање било веома изазовно, тешко, захтевно. Густ распоред, удаљене и неприступачне локације, хладноћа, киша, снимам у мајици кратких рукава на минус пет  по цео дан, и тако 15 дана. Имали смо у филму и опасне сцене вожње  које захтевају прецизан план снимања. Чак сам један дан на сету и колабирао, отишли смо у овертајм 15 сати снимања, под наведеним условима, тако да сам упознао и неке своје физичке лимите.

Али када погледам крајњи резултат, могу да кажем да је заиста вредело, имамо леп филм који ће публика већ на јесен гледати у биоскопима, надам се и у Бањалуци. Ако ништа, због тога што две највеће улоге тумаче бивши студенти АУБЛ. Поред мене у филму игра и Светозар Бабић, млади талентовани глумац који ће, верујем, ускоро постати звезда нашег глумишта.

ГЛАС: Поред Вас у филму глуме многа звучна имена која су оставила неизбрисив траг у филмској умјетности као што су Петар Божовић, Зоран Цвијановић, Миодраг Крстовић, Горица Поповић, Снежана Савић и многи други. Какво је било искуство радити са бардовима српског глумишта, у смислу искуства дијељења сета са њима?

ПЕРКОВИЋ: Било је веома занимљиво, поучно и велика част је радити са њима, сви су направили заиста лепе улоге. Морам да кажем, иако су они сви звезде нашег глумишта, приватно су веома непосредни, скромни људи са обе ноге на земљи. Што је човек успешнији, он је некако нормалнији.

Трудио сам се да свима буде пријатно на сету, да сви имају осећај да су битан део приче у филму, а самим тим је резултат, а и атмосфера на сету боља.

ГЛАС: Филм су режирали Марко Јовичић и Јелена Стојковић, младе снаге домаће кинематографије пред којима је сигурно блистава будућност кад је у питању српски филм. Каква је била сарадња на релацији глумац - редитељ?

ПЕРКОВИЋ: Имали смо заиста добру комуникацију, један искрен однос, што је најбитније за успешну сарадњу. Јелени Стојковић је ово први филм, а писала је и сценарио и продуцирала филм, чак је и сценограф била, свакако је на њој била највећа одговорност, и она је изнела највећи терет да би се филм успешно завршио. Марко је такође млад редитељ, они су се одмах поделили, мислим на њих двоје, да би се знало шта су чији задаци. Марко се, иначе, такође бави и продукцијом, тако да су обоје онако амбивалентни сарадници. Могу да кажем да је било задовољство радити са њима, и много су ми помогли њихови савети и индикације на снимању.

ГЛАС: „Циклус” је велико искуство, радите већ на телевизији и позоришту дуго, да ли имате нешто ново у плану кад је у питању свијет филма и ТВ-а и гдје публика још може да Вас види? 

ПЕРКОВИЋ: Наравно, велико искуство, сваки глумац сања да добије главну улогу у филму, нажалост,  за 90% глумаца тај сан никада не постане јава. Веома сам срећан и захвалан што сам имао ту привилегију.  Не бих рекао да сам имао баш много искуства  на филму и ТВ-у, углавном су то биле епизодне улоге, и зато користим прилику да још једном захвалим Јелени и Марку на овом храбром потезу, да на кастингу човеку којег уопште не познају дају овако велики задатак. Публика тренутно може гледати серију „Закопане тајне” на РТВ Пинк, наравно и наведене представе у којима играм, а од јесени „Циклус” и видимо се у биоскопима.

ПОЗОРИШНИ ПРОЈЕКТИ

ГЛАС: Позоришној публици сте познати по Вашој монодрами „Светозар Трећи” коју успјешно изводите дужи временски период. Комад је настао у продукцији „НАСТеатра”, који је имао неколико врло запажених комада. Шта се данас дешава са тим театром, чији сте један од оснивача? 

ПЕРКОВИЋ: Да, Светозара играм баш доста, ево 207. извођење је 19. августа у Бору. Монодрама је добро прошла и на фестивалима, доста награда широм региона.

„НАСТеатар” сам основао 2017. и до сада имам шест представа: „Светозар Трећи” (207),  „Песник за песнике” (96), „Прича о писцу причи” (48), „Живот оца Тодора” (37), „Недозвани Р” (45) и „Брат” (44). Тренутно радим са колегама из Русије (Јулија Граут, Јулија Гороваја и Маџ Граут) на седмој представи, у продукцији „НАСТеатра”. Премијера ће бити у Горњем Милановцу 3. октобра на „Данима Мије Алексића”. За сада пробе радимо на енглеском, можда на крају пребацимо да буде на руском и српском, комбиновано, у сваком случају, биће јако занимљива представа, која обрађује тему људских граница, нарави, циљева. 

У представи има доста експлицитних сцена, тако да је за узраст 18+, а гледаоцима је доступан превод да могу нормално да прате представу без језичке баријере, као када гледају страни филм.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.