Филм „Што се боре мисли моје“ премијерно приказан у Бањалуци

Премијери у Бањалуци присуствовали су режисер Милорад Милинковић, сценариста Драгољуб Стојковић, те глумци Љубиша Савановић и Јана Ивановић.

Овај филм, чији сценарио су писали Милинковић и Стојковић, говори о периоду живота кнеза Михаила Обреновића непосредно прије и за вријеме атентата. Смјештен у 1868. годину, филм приказује посљедње дане у животу Михаила Обреновића, његове сусрете с блиским људима, разговоре, припремање атентатора на чин, као и његову љубавну причу са Катарином Константиновић. 

Главни мотив, осим историјских чињеница о његовом животу, извучен је из пјесме „Што се боре мисли моје“, а сама филмска прича, ношена поетским мотивима, добила је емотивну ноту, исказану музиком, успореним кадровима и сјајном фотографијом.

Кнеза Михаила Обреновића глуми Драган Мићановић, а у филму глуме Наташа Нинковић, Јана Ивановић, Милош Тимотијевић, Александар Срећковић, Љубиша Савановић, Зоран Цвијановић, Лука Грбић и други.

Глумица Јана Ивановић, која у овом остварењу глуми Катарину Константиновић, на прес конференцији у Бањалуци рекла је да јој је била част и задовољство да игра овакву личност.

- Она је један занимљив женски лик, тако да сам уживала у самој припреми. Моји партнери у филму, редитељ и сценариста су ми заиста помогли у томе, тако да је сама припрема текла дивно. Имали смо часове плеса, припремали смо се за епоху и цела та атмосфера је била дивна – навела је она.

Како је објаснила, постојале су одређене чињенице о њеном лику, али доста тога је домаштано.

- Ми смо претпоставили да је она својим шармом, интелигенцијом и том неком унутрашњом харизмом привукла самог кнеза, јер је била јако занимљива. Заиста сам имала доста слободе да је играм – објаснила је Ивановићева.

Глумац Љубиша Савановић у филму глуми сликара и фотографа Анастаса Јовановића, који је био човјек близак кнезу Михаилу, и један од ријетких које је он и слушао.

- То је један занимљив човјек био. Он је био и сликар, бавио се фотографијом међу првима у Србији, један човјек који нема мира,који тражи ђавола у неком позиивном смислу. Био је интимус кнеза Михаила и пријатељ, заједно су учили школе. Он је, заправо, једини човјек којег је он донекле слушао – истакао је Савановић.

Он је рекао да је и он такође имао доста слободе приликом грађења тог лика, те да је посебно важно што су Милинковић и Стојковић написали сјајан сценарио.

- Било је дивно радити када добијеш један такав предложак. За глумце је то пуно лакше, када имаш сценарио и сложен лик, поредан како треба, јер нам то пуно олакша све припреме. Имали смо чим да играмо и с чиме да се играмо – истакао је Савановић.

Сценариста Драгољуб Стојковић објаснио је да припрема материјала за филм није предуго трајала, јер су се обојица већ занимали за тај период и ту причу.

- Истраживали смо и у историјском музеју. Најупечатљивије је било то дело које је он написао. Истраживали смо којешта, неки људи су нам нешто рекли, дали смо историчарима да прочитају текст, урадили исправке и на крају добили све ово – испричао је Стојковић.

Режисер Милорад Милинковић испричао је да су одређени сегменти и личности историјски, те да су сцене рађене према изворима, али исто тако, за оне дијелове приче за које није постојало много података, они су домаштани и испричани на њихов начин, као и измишљене личности које су приказали.

- Хтели смо да будемо тачни у сваком детаљу. Поента је да смо целу причу обогатали измишљеним паралелним линијама и измишљеним личностима, као што су ликови које играју Лука Грбић и Маја Чампар, или Милош Тимотијевић. То су измишљени ликови – испричао је Милинковић.

Он је појаснио и да су занимљиви подаци из списа који приказују како су поједини сегменти друштва тада функционисали.

- Доста тога смо сазнали и о том времену и законима који су владали. Прича, сама по себи је толико добра, историјски, да је нама преостало само да прикажемо оне за које сматрамо да стоје иза атентата, иако је то нешто што никад неће моћи да се докаже. Најлогичније нам је било да прикажемо да иза тога стоји неко ко има највише користи – испричао је режисер, те објаснио поступке атентатора и казну на крају, што је приказано у филму, и што помало, зарад лакшег приказа у кадровима, одудара од историјских чињеница.

Према његовим ријечима, сама прича је скоро у цјелости тачна, али много тога није познато, те су чињенице које нису биле познате, допунили.

- Филм треба, пре свега, да делује емотивно. Тих неколико испреплетених љубавних прича и трагика једног владара, који је мислио да, зато што је свет ослободио Турака да му нико неће ништа. Стално је понављао да неће ниједан Србин дићи руку на њега, јер је свет ослободио Турака. Десило се да се није нашао само један, него много више. То је било само годину дана од истеривања турске војске из Србије – закључио је Милинковић.

Филм је од сутра на редовном репертоару „Синеплекса Палас“.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.