Филм “Ратови звијезда: Нова нада” слави 45 година: Свемирска бајка за сва времена VIDEO

Бранислав Предојевић
Филм “Ратови звијезда: Нова нада” слави 45 година: Свемирска бајка за сва времена VIDEO

Први пут премијерно приказан 25. маја 1977. филм “Звјездани ратови: Нова нада” (“Star Wars: New Hope”), претворио се, за пар мјесеци приказивања, у најгледанији филм свих времена и зачетника једне од највећих франшиза у историји седме умјетности.

Вољели Лукасову свемирску сагу или не тешко је оспорити њен значај. Комплетна митологија филма ушла је у све видове модерне културе уклапајући се у друштвену подсвијест као ниједан поп производ до тада.

Од интернета, преко телевизије, филма, стрипа до уласка у Оксфордов рјечник енглеског језика са појмовима Џедај, Сила и сл. На страну сва комерцијална вриједност (а тешко ју је игнорисати) и друштвена вриједност (у Енглеској према посљедњем попису има преко 100.000 пријављених Џедаја?!) саге о “Ратовима звијезда”, за поклонике најважнији аспект тог феномена јесте Лукасова способност да удахне магију у наизглед дехуманизовано и индустријализовано доба у којем живимо. “Нова нада” је,  колико год то звучало патетично, ипак говорила да нада постоји.

Од малог буџета до разбијача благајни

Након стицања полукултног статуса са успјехом “Америчких графита” Џорџ Лукас је написао сценарио за свој сљедећи филм изабравши СФ-жанр, инспирисан на почетку далеким утицајима стрипова о Флаш Гордону, витешком и вестерн поетиком, али прије свега мањком филмова усмјерених на млађу популацију.

- “Амерички графити” били су толико успјешни да сам помислио како правити филмове за млађу публику уопште није лоше. Увијек сам био веома заинтересован за културу, за то како свако друштво развија властиту равнотежу. Схватио сам да смо у неку руку изгубили ту равнотежу. Дошли смо до друштвеног периода када немамо митологију, немамо кодекс, који ћемо пренијети сљедећој генерацији. Пријатељство је вриједна ствар, част је вриједна. Није постојао филмски жанр који би био усмјерен на то, на 12-годишњаке који почињу одрастати - рекао је Лукас.

Почетак бајковите приче о рату између Галактичке империје и савеза побуњеника, испричана кроз глобални ниво галактичког рата добра и зла те кроз личну причу о сукобу оца (Дарт Вејдер) и сина (Лука Скајвокера). Сама идеја није изазвала велико одушевљење код продуцената тако да се морао бацити у потрагу за студијом који је био вољан преузети ризик и инвестирати. На ограничено разумијевање налетио је у “Фоксу” и наводно се одрекао режисерског хонорара у замјену за 40 одсто зараде филма и сва маркетиншка права. Филм је коштао 11 а зарадио 775 милиона долара само у биоскопским благајнама, па је рачуница била врло јасна. Остало је историја, а овај уговор постао је основа за стварање Лукасовог филмског царства које егзистира скоро паралелно са холивудским. Та финансијска а затим и ауторска самосталност у доброј мјери одредила је изглед и судбину каснијег серијала са свим наставцима и преднаставцима, чак и данас, када је и “Лукасфилм” продат компанији “Дизни”.

Питер Џексон режисер трилогије “Господар прстенова”, једног од ријетких филмских дјела, које се показало способним парирати Лукасовом, дао је најбољу дефиницију њиховог значаја.

- “Ратови звијезда” отворили су нове могућности филму уопште, то је савршен филм који и данас улијева осјећај чуђења - рекао је Џексон. Глумац Марк Хамил, који је тумачио лик Лука Скајвокера, ролу која је одредила његов живот и каријеру, увјерен је да је кључ успјеха првог филма искрености приступа.

- Изненађен сам да је и данас “Нова нада” толико популаран филм, али то јесте бајка за сва времена. Када смо га снимали пуно смо се смијали, али кључно за филм јесте то што смо сви били искрени - рекао је Хамил.

Магија на екрану

Искреност и чуђење јесу осјећаји који су од филма учинили управо оно што он јесте, визуелна магија, којој смисао даје њена способност да филм учини већим од живота! То је био кључ са којим је Лукас своју вјештину преузимања довео до савршенства. Утицаји филмских великана као што су Форд, Хокс, Зигел, Волш, Хјуз мијешају се са стрипом и СФ-поетиком спејс опера, политика и историја мијешају се са  психологијом, Шекспирове драме са фентезијем, мелодрама са самурајским филмовима, монотеистичке религије са паганизмом... Све је допуштено све је могуће ако има своју функцију у обликовању филма. Како је то луцидно констатовао филмски теоретичар Хрвоје Турковић у свом есеју о Џорџу Лукасу (Зборник - “Свјетло у тами”).

- Лукас се  није обратио подручју тривијалног да би му био надмоћан, да у односу на њега потврди своју културњачку супериорност. Он му се смјерно обратио као подручју вриједном врхунске елаборације, као врхунском инспиративном подручју - рекао је Турковић.

Надоградња је извршена како кроз врхунску техничку изведбу тако и кроз емоционални крешендо на ивици кича, висећи на самој граници  баналног, но ријетко је прелазећи. Хируршка прецизност обликовања сваког детаља сакривена иза, на први поглед, једноставне приче пажљиво је створила комплетан митолошки универзум будућег серијала. Од неке врсте зен-будистичке религиозности манифестоване кроз феномен Силе, као апсолутне покретачке моћи универзума, преко обликовања друштвеног система унутра којег се одвија радња до бизарних креација раса, свјетова, оружја... ништа није препуштено случају. Резултат је разоружавајућа величанственост приказаног која буквално увлачи гледаоца унутар измаштаног свијета, нудећи лаку идентификацију и функционишући по принципу удара на сва чула и сталног откривања нових детаља, након чега се тешко вратити објективном погледу на филм. Комбинација авантуристичког спектакла, раскошне имагинације ликова и попришта радње, кемп-романтика, импресивна музика Џона Вилијамса, јесу дијелови обликовани кроз рад режисера/сценаристе Џорџас Лукаса у нешто сасвим ново.

Из почетне идеје о малом СФ-филму, “Нова нада” се претворила у најкомерцијалнији филм до тадашње холивудске историје преокренувши све обрасце снимања у жанру спектакла. Од  начина филмског приповиједања, кориштења камера, рада са глумцима до употребе специјалних ефеката - извршен је џиновски помак напријед. Успон Лука Скајвокера од сирочета са пустињске планете до највећег противника “зле силе”, која управља свемиром можда јесте најстарији клише људске културе, али начин на који је испричан у овом филму био је у сваком погледу чудесан. Како год то звали, бајка, палп или постмодернизам дигнути су у “Новој нади” на енти ниво, дјелујући паралелно као лака забава, врхунска умјетност и магија опчињавања. Разлика је код Џорџа Лукаса, баш како и треба, избрисана до тачке непрепознавања.

Машта, вјера и искреност јесу кључни елементи који објашњавају читав мит а не специјални ефекти и скупа продукција, зато је Сила дефинитивно била на страни овог филма, прије далеких 45 година.

Ефекти

Да би створио невјероватне визуелне ефекте за свој филм, Лукас је отворио фирму “Industrial Light & Magic”.

Од тада је “ИЛМ” освојио десетине “Оскара” за најбоље визуелне ефекте у широком спектру филмова, те наставља остваривати нова достигнућа у индустрији визуелних ефеката. Лукасов филм потакнуо је низ експеримената у компјутерској анимацији те резултирао “Пиксаровог”  студија, који је заслужан за бројне анимиране филмове, а данас скоро да више не постоји филм који не користи визуелне ефекте у реализацији, али нажалост ни близу онако како је то чинио Лукас.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана