Филм о Светој Петки од 8. септембра само у биоскопима

Tanjug
Foto: Telegraf

БЕОГРАД - Филм "Света Петка - Крст у пустињи" редитеља Хаџи Александра Ђуровића, рађен по роману Љиљане Хабјановић Ђуровић, након београдске прмеијере 6. септембра у мтс дворани и уласка у биоскопе од 8. септембра неће бити приказиван на телевизији нити на дигиталним платформама, најавили су данас аутори.

"Мора да се гледа на платну да би се схватио бескрај простора у коме је Света Петка провела 40 година... Све што је мање неће дочарати лепоту филма", рекла је Хабјановић Ђуровић на конфреренцији за новинаре.

Филм премијерно приказан пре неколико дана на Московском филмском фестивалу прати живот светитељке, која је живела на размеђи 10. и 11. столећа, од обичне побожне византијске девојке до највољеније и најпоштованије светитељке православља, кроз 40 година искушења и дубоких унутрашњих борби у Јорданској пустињи, а тумачи је Милена Предић.

Продуцент и редитељ Ђуровић је рекао да живи са романом "Петкана" од како је изашао прије 20 година, а за филм је писао сценарио заједно са својом мајком Хабјановић Ђуровић, након што се сагласила да то буде њено прво дјело које ће екранизовати.

"Филм је базиран на самом роману. Не може цео роман да стане у филм. За то је потребна велика серија. Фокус филма је, и мене као аутора је највише интригирало, код лика Свете Петке како је постала светитељка, и њених 40 година искушења у пустиња", рекао је Ðуровић.

Филм је деломично снимљен у Србији и румунском граду Јашију где данас леже мошти светитељке, а највећи део током три недеље боравка у пустињи у Јордану.

"То је нешто невиђено у домаћем филму. Мислим да ће гледаоци бити изненађени призорима које ће видети. Пустиња је још један лик у филму. Кроз прелепе кадрове управо смо покушали да на визуелни начин, без пуно дијалога, дочарамо атмосферу и унутрашњи свет јунакиње", рекао је редитељ.

Ђуровић је рекао да је приликом избора Предић било важно да буде сјајна глумица која ће изнети лик тачно и искрено, и да ће је гледаоци памтити као Свету Петку.

Одлучивши се за Предић запамтивши је из филма "Свети Георгије убива аждаху", Ðуровић је истакао да с показало да је она прави избор пошто су "тражили специфичну лепоту, нешто што је ван времена", а глумица је у његовом филму "отворила и душу и срце".

Предић је рекла да је срећна и захвална на указаној прилици напоменувши да је лепота улоге Свете Петке што се таква "у нашој средини јавља никад или ретко".

У филму играју и Милица Стефановић, Филип Хајдуковић, Јадранка Селец, Бранислав Ттомашевић, Даниел Сич, Андреј Шепетковски, Младен Совиљ и неколико јорданских глумаца.

Као тумач друге женске улогу у филму Стефановић је била јако инспирисана Предић, пошто њен лик демона "не постоји без ње, дешава се у односу на њу и прати Петкану на њеном путу".

"Предео је непрепричљив. Тишина коју доживите у тој пустији...ту сте само да будете", рекла је Стефановић.

Шепетковски је признао да га је филм "потресао од главе до пете, целу душу", јер поставља "питања постојања са обе стране гроба и пре свега је истинит, а где је истина ту је и љубав".

Хабјановић Ђуровић је рекла да јој је као ауторки романа било битно да не буде себична и да не тражи да свака речи из њене књиге мора да се нађе у филму, који је ипак "апосолутно испратио роман и они који воле роман не треба да се плаше".

"Сви који воле роман ''Петкана'' неће бити разочарани филмом, добиће нови увид који даје слика". рекла је Хабјановић Ђуровић.

"Света Петка - крст у пустињи" је прва српско-јорданска копродукција, коју су подржали Министарство кутлуре и информисања Србије, Покрајински секретаријат за културу, филмски центар Србије и Краљевски филмски центар Јордана.

Хабјановић Ђуровић је рекла да и поред подршке институција и спонзора, није било довољно средстава да буде завршен филм и уради се постпродукција, па су се породично одлучили да продају кућу на мору и тиме обезбеде неопходан новац.

"У том смислу је филм наша мала породична задужбина", нагласила је Хабјановић Ђуровић.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана