"Лазарев пут”: Филм који се ријетко виђа у европској кинематографији

- Бави се једном врстом егзистенцијализма с аспекта источног хришћанства, дакле православног, гдје су и кадрови и свјетла конципирани као православне иконе. Људи који се баве тиме, они ће то брже да открију, али у духу цијелог филма је нешто што смо примијетили већ са претходним филмовима “Исцјељење” и “Завештење”, да су људи веома заинтересовани за ту врсту културе код нас. Ми имамо да понудимо средњевјековне грађевине и фреске и то њих јако интересује - оцијенио је Јовић.

Према његовим ријечима, у филму је представљена заштићена баштина УНЕСКО, фреске које описују Јеванђеље или житије неког свеца које је уз модел иконописања и фрескописања пробао да преточи у филм.

- То не иде лако, потребна је теоријска подлога знања о томе и ми смо отворили један филмски правац који би ишао ка нечему што заправо нас најбоље представља - објаснио је Јовић истакавши да ће на дан биокопске премијере бити промовисана књига “Дневник Лазаревог пута”.

У средишту филма је прича о уличном путнику, протагонисти Лазару који се, стицајем околности, нашао на једном мистичном острву и сада пролази кроз разну бирократију како би пронашао пролаз са тог острва.

- Шта се заправо догађа и како Лазар пролази све то, видјеће се у филму у ком играју Иван Босиљчић, Жарко Радић, Небојша Дугалић, Бојан Жировић, Јудита Франковић Брдар и остали - напоменуо је Јовић.

Истакао је да је најзахтјевнија сцена током снимања била она која је снимана из једног кадра који траје 27 минута.

- Морали смо дуго да је увјежбавамо, и Небојша Дугалић и Иван Босиљчић морали су заиста добро да је увјежбају, као и директор камере. То је за мене била најзахтјевнија сцена и најдуже смо је пробали. На крају је била заиста сјајна и доста се помиње на фестивалима и у стручној јавности - објаснио је Јовић.

Истакао је да је изазов била и сцена снимљена на острву Фолегандрос, на врху литице гдје се налази црква, иначе тешко приступачна.

- На посебан начин смо се пребацивали до острва који има око двијестотине становника, а онда је требало донијети филмску опрему на врх те литице. Ту је и вјетар који вам не одговара ако подижете дрон... Али сви ти услови и све то што смо урадили, је нешто што би гледаоца требало да привуче у биоскоп. Моја основна жеља и намјера је била да гледате овај филм на телефону, телевизору, нешто што је мало платно - објаснио је Јовић.

Навео је да је филм дуго сниман због услова који су га пратили, од пандемије, до мигрантске кризе и зато што је локација снимања, острво Фолегандрос на Санторинију, био у посебном режиму у том периоду.

Филм “Лазарев пут” је свјетску премијеру имао на Интернационалном филмском фестивалу у Непалу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.