Филм “Доручак код Тифанија” слави шест деценија од премијере: Како су Одри и црна хаљина шармирали планету
ЛОС АНЂЕЛЕС - На данашњи дан прије 60 година култни филм режисера Блејка Едвардса “Доручак код Тифанија”, са чувеном холивудском дивом Одри Хепберн у главној улози, имао је свјетску премијеру.
Остварење базирано на новели славног америчког писца и новинара Трумана Капотија аутоматски је постало хит код публике, а његова слава брзо је превазишла границе седме умјетности. Жене су хтјеле да изгледају као Одри, правиле су пунђе, куповале муштикле, црна хаљина је ношена по цијелом свијету као обавезан дио гардеробе. Занимљиво је да је и критика хвалила филм, описивала га као свјежу новост у свијету седме умјетности и сјајно режирану причу, допуњену одличном музиком и вилинским шармом Хепбернове у улози Холи. Чувени “Њујорк тајмс” писао је да је филм фасцинантно бјекство у машту и изненађење године.
- “Доручак код Тифанија” је потпуно невјероватно, али и потпуно задивљујуће бјекство у машту састављено од неједнаких дијелова комедије, романтике, дирљивости, смијешних колоквијализама и најлуксузнијих подручја источне стране Менхетна снимљених у најљепшим бојама - писало је у критици “Тајмса”. Иако га је Хепбернова дефинитивно засјенила, никако не можемо заобићи Џорџа Пепарда, који је одлично одиграо улогу младог и неодлучног писца Пола који се заљубљује у свој врцкаву комшиницу. Остале, мање улоге су једнако хваљене, ветеран Мики Руни у искарикираној улози смијешног Јапанца, Холиног станодавца (иако данас негативно критикована у ери политичке коректности), Патриша Нил у улози средовјечне Полове љубавнице која га финансира и Мартин Балзам као промућурни холивудски агент. Када је Капоти објавио ову новелу 1958. године, вјероватно није ни сањао у какав холивудски класик ће се једног дана претворити његово књижевно остварење. У својој причи, како је касније открио, у лик главне јунакиње Холи Голајтли уградио је различите карактере својих пријатељица, као што су глумица Уна О’Нил или Глорија Вандербилт. Ипак, највише му је у мислима била Мерилин Монро, како је сам својевремено признао. Када је продао права Холивуду, Труман је жарко желио да главну улогу игра управо Мерилин. Из разних разлога она је одбила улогу, а Труман је био јако погођен кад је чуо да је главну улогу добила Одри Хепберн, коју никако није могао замислити као Холи.
Иронијом судбине Одри је у историји филмске умјетности највише остала упамћена по овој роли. Сценариста Џорџ Акселрод је прилично прерадио Капотијеву оригиналну новелу, тако да је на крају филм само благо базиран по њој. Првих пола сата приче још некако и личи на оригинал, иако је радња из суморних четрдесетих пребачена у позитивне шездесете, Холи је и весела и непоправљиво позитивна, што на моменте дјелује чудно јер дјевојка иза себе има трагично дјетињство и ништа љепшу будућност пред собом. Ипак, Акселрод и ту повлачи мајсторски потез те ствара романсу између двоје младих која у оригиналној причи није постојала. Успијева да прикаже двије тужне приче кроз комичне обрте, веселу нарав младих људи и позитиван дух шездесетих, тако да на крају добијемо и хепиенд. Сам Капоти наводно је мрзио ову верзију свог дјела, а у његовој биографији писац Џерад Кларк цитирао је његову изјаву да су идеју о слободоумним младим дјевојкама у паклу великог града претворили у зашећерену лимунаду идеалну за Валентиново.
С друге стране, режисер Едвардс, који ће каријеру изградити на урнебесним и сатиричним комедијама “Пинк Пантер, “Забава”, “Виктор, Викторија”…, овдје је показао своју романтичну страну. Постављајући филм као модерну бајку, са Холи као самозаробљеном и, коначно, ослобођеном Сњежаном која, за разлику од праве јунакиње бајке, свог шармантног принца проналази у сопственој стамбеној згради и шармира га испред јувелирнице на Менхетну. Испоставиће се, сасвим довољно забавно и креативно да, уз шарм главне глумице и модни детаљ у виду мале црне хаљине, створи бесмртни класик који 60 година касније и даље шармира публику.
Награде и зарада
Филм је номинован у пет категорија од стране Америчке филмске академије, укључујући Одри за главну глумицу и Акселрода за најбољи сценарио. На додјелама награда добио је два “Оскара”, за најбољу оригиналну пјесму и најбољу оригиналну музику, коју је урадио славни Хенри Мачини. Оно што је продуцентима било много важније јесте чињеница да је филм са буџетом од два милиона долара зарадио око 15 милиона, а када се на то дода зарада од ТВ права и продаје ВХС и ДВД издања, овај износ већи је десетак пута.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
