Филм “Бајкери” стиже у домаће биоскопе

Режисер познат по филмовима “Склониште” и “Блато”, више од 20 година сањао је да сними филм о мотористичком клубу из шездесетих, након што је први пут отворио књигу Денија Лајона “Бајкери”, причу у стилу гонзо новинарства о мото-клубу “Одметници” из Чикага средином шездесетих. 

Николс каже да је читајући књигу у мислима могао видјети филм причу о бунтовницима, романтичарима, преварама и крају једне ере. 

- Постоји сав тај романтизам у вези са овом субкултуром. Лако је врло брзо постати задивљен. Ово је филм који заиста говори о носталгији. Постоји туга која долази са тим, али постоји и радост да се тога сјећамо - рекао је Николс.

Сама прича прати успон мотористичког клуба са средњег запада, по имену “Вандали”. Посматран кроз животе својих чланова, клуб се током једне деценије развија од обичног мјеста гдје се окупљају локални аутсајдери и љубитељи двоточкаша у злокобну банду, која угрожава јединствен начин живота оригиналне групе.

Сам филм “Бајкери” је риједак љетни драгуљ, оригинални филм који није дио франшизе, али који је окупио велике звијезде Остина Батлера, Тома Хардија и Џоди Корнер у главним ролама те попунио екипу искусним и цијењеним епизодистима попут Мајкла Шенона, Нормана Ридуса и Мајка Фејста. Николс је одувијек био режисер који је имао осјећај за добре глумце доводећи филмске звијезде у своје филмове када се спремају да постану велики. 

Прије него што је снимио “Склониште”, сјетио се да га је продуцент питао: “Ко је та Џесика Честејн”, док је за “Бајкере” слично  питање било упућено за избор Остина Батлера, пошто “Елвис” и “Дина: Други дио” још нису били у биоскопима, када је Николс почео радити свој филм.
Режисер истиче да он није имао дилеме када је ријеч о свом избору, као ни Батлер.

- Прочитао сам много сценарија и овај се једноставно чинио другачијим. Осјећао сам пуно емоција и великих биоскопских тренутака које сам могао видјети у мислима. Осјећао сам се као да сам позван у овај други свијет. И био је један од најкул ликова које сам икада прочитао - рекао је Батлер.

Његов лик Бени је уједно и најзагонетнији у групи, тип чије лице никада није приказано у Лајановој књизи, с којим никада нису рађени интервјуи и о којем се само прича од стране других моториста.

- Свиђа ми се како Џеф говори о њему као о овој празној шољи коју свако жели да напуни сопственим очекивањима и сопственом одговорношћу. Он не жели ништа од тога, он само  жели да буде слободан - рекао је Батлер.
Једнако је занимљиво како је режисер стигао до женског лика у мушком филму, јер је у свом вишегодишњем размишљању о томе како да “Бајкери” профункционишу, Николс схватио да би наратор филма требало да буде лик Кети, мирне дјевојке која се на први поглед заљубљује у Бенија и упетља се у живот клуба. Ако питате Денија Лајона, Кети је била једна од најзанимљивијих људи унутар “Одметника”.

- Она једноставно искаче са страница његове књиге. Она је духовита, интроспективна је, али  се понекад  разбјесни. Она је права особа. И искрено, једноставно сам се заљубио у њу - рекао је Николс.
Џоди Корнер је у њој видјела фасцинантан лик, обичну, али ипак изванредну особу снажне воље, духовите и аутентичне. Неуморно је радила на проналажењу Кетиног врло специфичног чикашког нагласка, користећи сате снимљених интервјуа са Лајоном као путоказ како да креира лик који може парирати свом мачо окружењу. 
- Крајња истина и подтекст филма је да мушкарци стварно лоше дијеле своје емоције. Осматрати ову мачо групу у рукама мушког наратора, мислим да би било заиста досадно - рекла је Корнерова.

“Бајкери” су дјело фикције. Николс није желио да буде историчар “Одметника”, групе која још увијек постоји, већ је по својим ријечима желио да ухвати ово вријеме и културу и дочара осјећај који је стекао када је отворио истоимену књигу прије толико година. 

Сам аутор књиге Дени Лајон, цијењени амерички фотограф, новинар и режисер, био је активни извјештач током борбе Покрета за грађанска права шездесетих, овјенчан бројним наградама, али се током рада на књизи “Бајкери”, придружио клубу “Одметници”, као пуноправан члан, проводећи са њим доста времена и фотографишући током њихових путовања по америчком средњем западу од 1963. до 1967. 

Тражећи савјет од Хантера С. Томпсона, који је провео годину дана са “Анђелима пакла” за своју књигу, Лајон каже да је савјет добио иако је урадио све супротно.

- Савјетовао ме је да се не придружим “Одметницима” и да носим кацигу. Придружио сам се клубу и ријетко сам носио кацигу. Био сам некако ужаснут до краја. Сјећам се да сам имао велики неспоразум са типом који је развио огромну нацистичку заставу као простирку за пикник на коју сам ставио наше пиво и тада сам схватио да неки од ових момака ипак нису тако романтични - рекао је Лајон.

Ипак, његову књигу је Николс преточио у сценарио, а снимање је почело 2022. године, након чега је филм премијерно приказан на 50. “Телрајд” филмском фестивалу 31. августа 2023. Првобитно заказано за биоскопску  пројекцију у Сједињеним Државама 1. децембра 2023. објављивање је одгођено због штрајка сценариста и глумаца, да би га на крају студио “Фокус” купио филм од продуцента заказавши премијеру за 21. јун ове године. 

Филм има буџет од 40 милиона долара и најскупљи је филм у Николсовој каријери, али то није ни близу оног што се у Холивуду сматра великим буџетом. 

На веб-страници “Ротен томатос” филма има 85 одсто позитивну оцјену од 60 критика, са просјечном оцјеном од 6,8/10, док је сајт “Метакритик” додијелио филму оцјену од 72 одсто од 100, на основу текстова 20 критичара, што указује на генерално повољне критике.

ЖАНР

Одметнички бајкерски филм је филмски поджанр америчког филма, који као главне ликове приказује бунтовнике на моторима, а врхунац славе достигао је крајем шездесетих година. 

Подкултура мотористичких клубова је први пут популаризова у филму Марлона Бранда “Дивљак” (1953). Након успјеха тог остварења услиједио је низ нискобуџетних експлоатацијских филмова намијењених тинејџерској публици, као што су “Мотористичка банда” (1957) и “Врући анђели” (1958). 

Жанр је заиста узео маха средином шездесетих година, након књиге Хантера С. Томпсона “Паклени анђели” (1966), када је објављен нискобуџетни филм “Дивљи анђели” са Петером Фондом у режији Роџера Коромана. Овај филм, намијењен тинејџерској публици, постао је неочекивани хит и рођен је нови жанр са филмовима попут “Паклене љепоте” (1969), “Тешка вожња” (1971),  “Хром и врућа кожа” (1971), да би жанр изашао из моде средином седамдесетих година прошлог вијека.  

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.