Фест је одувијек био наш пут око свијета за осам дана

У сусрет јубиларном 50. Фесту, најзначајнијем филмском фестивалу у историји Југославије који је опстао све до данас, за Тањуг су говорили Историчар филма и дугогодишњи директор Југословенске кинотеке Радослав Зеленовић и Мирољуб Вучковић дугогодишњи филмски радник тренутно задужен за представљање српских филмова у иностранству испред Филмског центра Србије.

Зеленовић је напоменуо да је Фесту претходио програм у Културном центру Београда под називом "Критичари су одбрали за вас" у организацији Милутина Чолића.

"Била је ретроспектива репризних филмова која је била распродата. Жика Митровић и Милена Дравић су најављивали филмове пред сваку пројекцију. Била је то лепа пракса коју смо данас, у овој брзини у којој живимо, изгубили. Замислите данас да неко изађе пре пројекције и каже "Грађанин Кејн" је важан због тога и тога..." сјећа се Зеленовић.

Како наводи, Милан Вукос, најзаслужнији за стварање различитих манифестација у граду као што су Битеф, Бемус, Радост Европе...казао је Милутину Чилићу да би било добро да се почне са премијерним пројекцијама филмова и направљен је први Фест 1971. године.

"Први филм који је приказан на Фест био је "М.А.С.Х" Роберта Алтмана. Фестивал је привукао велики број људи, па је 1976. године Фест посетило 215.000 љубитеља филма, а годину дана касније продато је чак 250.000 карата. Предлагао сам да се направи биоскоп Феста, али то није прошло код надлежних", казао је Зеленовић.

Велики број холивудских звијезда А категорије и европских кинематографских стваралаца посјетило је Фест.

Зеленовић подсјећа да је Југославија у доба стварањан Феста била земља иза гвоздене завјесе.

Како је истакао, била је нешто између...ни исток ни запад.

"Било је занимљиво тим звездама да дођу и виде како се у Југославији живи. Једно је Вим Вендерс казао Мирољубу Вучковићу како мора да посети Југославију и види где станује. Дистрибутери за запада су осетили да једној социјалистичкој земљи могу да продају филмове. Наши дистрибутери су куповали остварења приказана на Фесту, између осталог због тога што нису плаћали порез за те филмове. Уз те филмове су долазиле велике звезде, па сам се сударао испред телевизијских студија са Френцисом Фордом Кополом, Бернардом Бертолучијем, Ðином Лолобриђидом, Мишелом Пиколијем, Семом Пекенпоом...", казао је Зеленовић.

Мирољуб Вучковић напомиње да је Југославија у доба стварања Феста била респектабилна земља у свјетским оквирима.

"Када покажете Београд на мапи, ви одмах "поклопите" градове као што су Праг, Будимпешта, Софија, Тирана Будимпешта. Београд је био културни центар гравитације за читаву источну Европу. За свет иза "гвоздене завесе" Југославија је осим запада била друга варијанта. Зато су светске звезде лако долазиле у Београд. Тито је одликовао Чаплина, Висконтија, Казана Де Сику, Форда...", подсјетио је Вучковић.

Каже да је посебно поносан што су у Београд на Фест долазили Конте, Шлендорф, Панахи...прије него што су њихови филмови овјенчани наградама као што су Оскар или Златна палма.

"Данас тржиште одређује где ће све велике звезде ићи на фестивале", рекао је Вучковић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.