Документарни филм “Деришта” узбуркао духове у Холивуду
ЛОС АНЂЕЛЕС - Документарни филм глумца и режисера Ендруа Макартија под називом “Деришта” премијерно је приказан 13. јуна на стриминг сервису “Хулу” изазвавши бројне контроверзе код публике, али и код дијела славне групе глумаца који су тема овог филма.
Прошло је скоро 40 година од насловне приче магазина “Њујоркер” из 1985. о глумцу Емилију Естевезу и неким од његових глумачких пријатеља који су их назвали “Холивудски чопор деришта”.
Замишљено је да то буде игра ријечи новинара Дејвида Блума као асоцијација инспирисана чувеним “Пацовским чопором” Френка Синатре из златног доба Холивуда, али је брзо постала универзална фраза за све долазеће младе звијезде средином осамдесетих, укључујући и Макартија који је тада био на почетку каријере.
- Осјећао сам се лоше и дефинитивно је имало професионалне посљедице, јер нас је јавност прихватила, али је филмска индустрија реаговала на негативан начин - рекао је Макарти.
Његов нови филм студиозно истражује феномен “Деришта” (Братс), групе младих глумаца који су се често појављивали заједно у филмовима о пунољетности и утицају ове неформалне групе на њихове животе и каријере. У филму се појављују Емилио Естевез, Али Шиди, Тимоти Хатон, Деми Мур, Роб Лоу, Леа Томпсон и Џон Крајер, као и Лаурен Донер (продуцент), Хауард Дич (сценариста и режисер) и Дејвид Блум (новинар), док су глумци Моли Рингволд и Џад Нелсон одбили да буду интервјуисани за филм.
Појављивање у једној или обје глумачке екипе два специфична филма објављена давне 1985. године “Клуб за доручак” режисера Џона Хјуза и “Ватра светог Елма” режисера Џоела Шумахера, сматрало се предусловом да будете члан “Деришта”. Поменути злогласни чланак покривао је групу глумаца која је била много већа или инклузивнија спомињући глумце попут Тома Круза или Чарлија Шина, који се појављује на неколико листа групе више због породичне везе с Емилиом Естевезом и забаве него због филмског рада с другим члановима.
Остали глумци који су у ширем смислу везани за ову групу били су још Џејмс Спајдер, Роберт Дауни Џуниор, Кевин Бејкон, Метју Бродерик, Џон Крајер, Кифер Сатерленд, Шон Пен и Леа Томпсон, док је легендарни глумац Хари Дин Стентон сматран неком врстом ментора ове екипе младих глумаца…
Блумова новинска прича објављена је 10. јуна 1985. Првобитно је требало да буде само о Емилију Естевезу, али је једне ноћи Естевез позвао Блума да се дружи с њим, Робом Ловом, Џудом Нелсоном и још неколико пријатеља. Био је то типичан ноћни излазак за групу, која се зближила док је снимала “Ватру светог Елма”, али је Блум одлучио да промијени фокус чланка на читаву групу младих глумаца у то вријеме. У чланку се спомињу људи у неколико филмова, али је фокус њиховог приказа био прилично негативан јер су прије њега сматрани талентованим појединцима, док су након чланка сви груписани и оцијењени као непрофесионални.
Уз повећану негативну пажњу према њима, глумци су убрзо престали да се друже, а Али Шиди чак каже у филму да је тај чланак уништио генерацијско дружење.
- Осјећала сам се заиста дијелом нечега, а тај тип је то једноставно разнио у комаде - каже Шиди.
Оно што је постало вирално из чланка у којем је Блум створио замишљену групу згодних младих глумаца који су у суштини имали свој клуб, а Емилио је био његов предсједник - Роб је проглашен за најљепше лице, Џуд за прецијењено, Шон Пен као најталентованији, а Том Круз најзгоднији.
Када се чланак појавио као насловна прича за њујоршки магазин, недјељу дана прије премијере филма “Ватра светог Елма”, Емилио је позвао Блума и рекао му да му је то уништило живот. Џуд Нелсон је касније писцу Брету Истону Елису рекао да пожелио да је киднаповао новинара, што можда објашњава зашто је Нелсон одбио да се појави у документарцу.
У филму Макарти први пут сједа с Блумом откако је чланак изашао и, по његовим ријечима, изненадило га је што је, умјесто да осјећа било какав анимозитет према њему, осјетио осјећај другарства.
- Када сам га видио, рекао сам: Не могу вјеровати да ово говорим, али заправо имам наклоност према теби. Мрзио сам те 30 година. Сада те гледам како говориш и само мислим да је то занимљиво у вези са животом, начин на који се мијењају перспективе - рекао је Макарти.
Режисер се шали да му то не смета када га људи сада питају о његовом опусу рада, који укључује типичне филмове из осамдесетих година прошлог вијека за младе као што су “Ватра светог Елма”, “Лијепа у ружичастом “и “Мање од нуле”.
- Само осјећам стварно да сам стар. Толико дуго сам ту. Све је то било лудо, али и чудесно доба живота - рекао је Макарти након премијере у склопу “Трибека филм фестивала”, која је успјела дио “Деришта” окупити заједно након скоро 35 година.
У документарцу је интервјуисао пријатеље и бивше сараднике, који су описали поменути надимак као “бренд” који је од тог тренутка аутоматски утиснут у каријере глумаца, свиђало се то њима или не. Ипак, иако се екипа филма “Ватра светог Елма” осјетила омаловаженом Блумовим чланком објављеним седмицу прије него што је филм први пут приказан, ова драма постала је хит изненађења игноришући негативне критике.
Покојни режисер Џоел Шумахер се скоро поносно хвалио да, када је изашао, филм “Ватра светог Елма” није добио ниједну позитивну рецензију у САД. Ипак, филм је на крају постао хит изненађења љета 1985, а главна тема филма “Ман Ин Мотион” је доспјела на прво мјесто “Билбордове” топ-листе.
И као што је Блум истакао у филму, без обзира на све, његов чланак помогао је да запали филм и каријере глумачке екипе, иако Ендру и други глумци у документарцу инсистирају да никада није постојао “Чопор холивудских деришта”.
Документарни филм одговора на многа питања за љубитеље ових филмова и за оне који су знатижељни о осамдесетим, али остаје отворено једно питање: “Зашто након 40 година и упркос свим недостацима, филмови 'Ватра светог Елма' и 'Клуб за доручке' још функционишу код публике?” Нове генерације поново откривају ове филмове и идентификују се са њиховим манама док се боре да се снађу у стварном свијету, а одговор се вјероватно крије у таленту и пријатељству главних јунака филма “Деришта”.
ЕКИПА
Један од људи који су се осјетили погођеним чувеним Блумовим чланком био је сценариста филма “Ватра светог Елма” Алекс Курландер, који је био разочаран тоном чланка.
Сценариста филма Алекс Курландер каже да су у чланку глумци приказани као размажене привилеговане познате личности, којима је више стало до забаве него до свог заната, али он каже да је то било сасвим другачије од стварности коју је доживио док је сарађивао са ултраталентованом глумачком екипом током продукције.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.