“Дина” режисера Дениса Вилнева премијерно приказана у Венецији: Критичари заратили због филма године

Бранислав Предојевић
“Дина” режисера Дениса Вилнева премијерно приказана у Венецији: Критичари заратили због филма године

ВЕНЕЦИЈА - Дуго ишчекивана нова филмска адаптација славног научнофантастичног романа “Дина” америчког писца Франка Херберта, коју је режирао чувени канадски редатељ Денис Вилнев, премијерно је приказана на Међународном филмском фестивалу у Венецији и критике овог наслова, који је чекан као један од филмова године, током викенда круже интернетом уз прави рат између супротстављених ставова критичара.

Радња филма прати сукоб двију племићких породица, Атреида и Харконена - око планете Аракиса, једине планете у свемиру на којој се може пронаћи ријетки и драгоцјени зачин меланж, материја која омогућава дугачак живот и међузвјездана путовања. Политичке завјере, издаје, сурови пустињски свијет Аракиса, крваве битке и младић Пол Атреид, који ће постати Муад Диб вођа, вјерски и ратни вођа у походу на свемирско царство, уткане су у раскошни филм са буџетом од 165 милиона долара, подијељен у два дијела. Прве реакције критике су махом позитивне, иако један, истина убједљиво мањи, дио критике има и замјерке на нову екранизацију овог СФ класика.

- Већина модерних СФ филмова може се сакрити пред овом “Дином” због њене величине и изведбе. Вјешто жонглира више ликова и локација попут оригинала који јој је темељ - написао је Тим Гриерсон из магазина “Scren Daily” а с њим је сагласан и Ксан Брукс из “The Guardian”, који је уз максималну оцјену написао да је “Дина” подсјетник шта холивудски блокбастер треба да буде. Стив Понд из магазина “The Warp” такође није крио одушевљење.

- Есенцијално филмско остварење. “Дина” ће вас одушевити својом мрачном љепотом. Ово је филм који је више од забаве - написао је Понд. С друге стране, негативан став углавном су имали критичари из америчких медија “Indiwire”, “Hollywood Reporter” и “Variety”, иначе склоних тражењу политичких и друштвених порука у филмовима, посебно оних политички коректних и тренутно модерних.

- Приповиједању недостају јасне линије које би га учиниле константно погонским да држи филм до финала - пише Дејвид Руни из “The Hollywood Reporter”, док Овен Глиберман из магазина “Variety” види замјерку у успоравању радње због наставка.

- Спектакуларан и занимљив и онда одједном више није ништа од тога. Од половине више није интересантан за гледање, јер сценарио истроши све трикове у првој половини, тако да нема ништа да понуди у финалу - рекао је Руни. “Rotten Tomatoes”, страница која критике претвара у јединствену оцјену, односно проценат “свјежине” или “покварености” (по узору на парадајз), “Дину” држи на високих 85 одсто “свјежом”. Таква свјежина “Дине” темељи се на 26 критика, од којих су 22 “свјеже”, а четири “покварене”. На страни “Metascore” на основу 26 рецензија филм има позитиван просјек од 76 одсто. Вилнев није први редитељ који је покушао да укроти “Дину”, то је већ покушао чувени режисер, сценариста и стрип умјетник Алехандро Жодоровски са пропалом екранизацијом. Једнако чувени Дејвид Линч снимио је своју верзију 1884. године, али њоме није био задовољан ни аутор, нити публика и критика. На новој адаптацији, која је премијерно приказана у Венецији, рад је почео 2016. године, када је продукцијска кућа “Легендари” купила права за филмску и телевизијску адаптацију романа. Улогу Пола Атреидиса, главног лика романа, добио је амерички глумац Тимоти Шаламе. Швеђанка Ребека Фергусон добила је улогу госпе Џесике, конкубине Половог оца Лета, главе куће Атреида. Војводу Лета игра Оскар Ајзак. Осим њих, глумачка постава препуна је звијезда попут Хавијера Бардема, Џоша Бролина, Џејсона Момое, Дејва Ботисте, Стелана Скарсгарда, Шарлот Ромплинг и Зендаје.

Роман

Роман “Дина” Френк Херберт написао је 1965. године, а награђен је наградама “Хуго” и “Небула” за најбољи СФ роман те године. Након “Дине” објављивани су све до ауторове смрти 1986. њени наставци “Месија Дине”, “Дјеца Дине”, “Божански цар Дине”, “Јеретици Дине” и “Капитол Дине”.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана