Диклић: Знали смо да ће Маратонци бити добри, не да ће толико трајати
ПАЛИЋ - Глумац Богдан Диклић рекао је данас да је преправљао свој текст у сценаријима филмова попут "Маратонаца" и "Националне класе", да је Фабијан Шоваговић остао за њега посебан глумац, као и да у позоришту не примећује публику, а на снимањима камере.
Диклић се у разговору у оквиру Фестивала европског филма Палић, гдjе му је у недjељу уручена награда "Александар Лифка" за допринос европском филму, присjетио да је у трећем разреду гимназије "отприлике зрело решио да ће се посветити глуми".
"Решио сам да ћу да радим нешто што ме је привлачило и нисам се преварио да ће ми стварати радост у животу. Претпостављао сам да је мукотрпно, да није лако и ето мене у глуми", рекао је Диклић.
Присjетио се како је у трећем разреду гимназије у родном Бјеловару испред једне књижаре видио глумца Фабијана Шоваговића, који је ту снимао.
"Он је и данас један од глумаца који су за мене велики, јединствени, посебни", нагласио је Диклић.
Замолио је и добио од Шоваговића аутограм, а касније је Диклић са том хемијском оловком глумио у филму "Мајстори, мајстори" и чувао ју је јако дуго док му није нестала.
Десетак година касније Диклић је са Пулског фестивала летио за Загреб са Шоваговићем, и када му је рекао: "Е, кад би се ти сиећао...", да би му чувени глумац одговорио са: "Знам, испред књижаре".
Примјетивши да је "позориште тотал, а филм садржи крупне планове", Диклић је навео да је за њега "у суштини припрема иста". "Мене у позоришту, кад сам прележао дечије глумачке болести, врло рано није интересовала публика. Тако и на филму. У једном тренутку сам дошао до тога да ме камера не занима, у фази пробе. Када се снима немам свест да је камера присутна", рекао је глумац.
Говорећи о улози Заима у филму "Гори ватра", Диклић је примјетио да је то био јако лијепо писан сценарио и да је "све дубоко" и одлучио да тик одрази његов инвалидитет, године и карактер.
"Тик Заимов је варирао зависно од расположења. Ако је љутит, то је интензивније, а говор је миран. Кад је смирен, тик је мањег интензитета. То ми је требало и то сам пронашао", открио је Диклић.
Када је радио "Националну класу", Диклић је имао 25 година, и иако без претходног великог глумачког искуства, имао је "неку своју методику", коју је задржао до данас.
Диклић је рекао да је позајмио сценарије за филмове "Националну класу" и "Маратонци трче почасни круг", у којима је било "много моје оловке, гумице и мењања" и да му они никада нису враћени.
"Тамо пише шта сам као клинац у заградама намаштао, шта сам променио у редоследу речи, шта сам штриховао. Сећам се да ми је (редитељ) Горан Марковић у 'Мајсторима' рекао: 'Ти си једини који избацује, сви други дописују!'", навео је глумац.
Присетивши се рада на "Маратонцима" редитеља Слободана Шијана, Диклић је рекао да су сви уживали снимајући и да су имали свијест да праве "нешто што ће бити добро, али не да ће толико да траје".
Према његовим ријечима, Мирко у "Маратонцима" је можда прва улога у којој је оно што је желео урадио у "веома високом проценту".
"Истерао сам све што сам хтео. Немам доказ за то. Сценарио је изгубљен. Свуда је присутна моја оловка, од геста до малих измена у тексту. Усудио сам се и да предложим неким колегама нешто", навео је Диклић. Од реченица које је убацио у филмове, а ушле су у свакодневни живот, Диклић је навео "Тишина, сад мало она" у "Маратонцима" и "Колико може да развије" у "Националној класи".
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
