Десет филмова који су обиљежили каријеру Алена Делона: Самурај, заводник и господар екрана

Славни умјетник оставио је снажно кинематографско насљеђе од првих појава на биоскопском платну средином педесетих кроз сарадњу са неким од најважнијих филмских стваралаца касног 20. вијека, од Лучина Висконтија преко Жан-Пјер Мелвила и Ренеа Клемента до Жака Дерија, а његов магнетизам инспирисао је генерације филмских заљубљеника.

Пред камером и на платну биоскопа посједовао је невјероватну физичку љепоту, снажан дух и упечатљиву харизму, што се беспријекорно преносило у његове филмове. Делон, који је стекао признање у француским класицима шездесетих, остао је култна фигура француске и свјетске кинематографије током година, а ово је избор десет филмова који су обиљежили његову каријеру.

“Самурај” (1967)

Можда и највећа улога Делонове каријере и један од највећих ноар филмова у историји легендарни “Самурај” Жан-Пјера Мелвила”, у којем он глуми професионалног убицу који покушава да открије ко га је унајмио, а затим покушао да га убије. Модеран и узбудљив филм који даје предност тишини у односу на пуцњаву оставио је неизбрисив траг у поп култури, а Делон бриљира као елегантни професионални убица у кишном мантилу са шеширом, који дословно као магнет привлачи публику сваком сценом у којој се појави.

“У зениту сунца”(1960)

Давне 1960. године Рене Клеман је Делону понудио главну улогу у адаптацији класичног романа Патрише Хајсмит “Талентовани господин Рипли”, у којем 25-годишњи глумац бриљира у метаморфози у заводљивог преваранта с беспријекорним стилом и непробојним изгледом. То је била врста улоге којој би се Делон враћао много пута, прича о социопати и убици са чудним способностима имитирања људи. Делоново неземаљско савршенство само по себи је језиво, а његов Рипли је портрет Доријана Греја мушке љепоте и бескрупулозне одважности, без мрвице савјести.

“Роко и његова браћа” (1960)

Безвременско ремек-дјело италијанске кинематографије “Роко и његова браћа” Лукина Висконтија је савршена демонстрација Делоновог кинематографског распона. Глумац игра боксера Рока Парондија, једног од четири брата у породици која је одлучила да побјегне од сиромаштва и биједе због заводљивог обећања бољег живота у Милану, само да би се суочила са новим тензијама и застрашујућим насиљем у епској причи о породици, љубави и жртви.

“Леопард” (1963)

У овој историјској драми, коју је такође режирао Висконти, награђеној “Златном палмом” на Филмском фестивалу у Кану 1963, Делон игра Танкредија Фалконерија, младог аристократу који се радује слому племства на Сицилији почетком 1860-их разочараног у вриједности своје класе. Раскошна драма која је оставила трага на своје вријеме и на многе касније филмске ствараоце “Леопард” остаје врло модеран у својој режији, а Делон бриљира дијелећи екран са Клаудијом Кардинале и Бертом Ланкастером.

“Борсалино” (1970)

Почетком седамдесетих Жак Дери спојио је два најпопуларнија француска глумца тог периода Алена Делона и Жан-Пола Белмонда у “Борсалину”, као два ситна мафијаша који се надају да ће постати велики играчи у марсељској мафији тридесетих. “Борсалино” је био пројекат близак Делону, јер је он сам предложио да Дери адаптира збирку кратких прича. “Борсалинова” популарност је била толика да је номинован за “Златни глобус” за најбољи страни филм 1971, а Делон овдје демонстрира и смисао за хумор, нимало не кварећи своју харизму опасног момка.

“Црвени круг” (1970)

Делон је са Мелвилом снимио неке од најмрачнијих трилера у француској кинематографији, а “Црвени круг” је филмска симбиоза два велемајстора. У њему Делон поново глуми криминалца, који је управо изашао из затвора и већ је спреман да крене у пљачку у драгуљарници на Тргу Вандом. Операција мора бити помно испланирана да би било избјегнуто изазивање сумњи у полицији, али полицијски комесар Матеји већ је на трагу једног од Коријевих колега пљачкаша Вогела, који је побјегао током конвоја из Марсеља за Париз. Класик који одузима дах својом напетошћу и мрачном демонстрацијом савршеног стила испред и иза камере.

“Господин Клајн” (1976)

Делон је продуцирао филм и глумио Клајна, богатог трговца сликама у окупираном Паризу са згодним станом, лијепом љубавницом и елегантним кругом пријатеља. Он нема великих проблема са нацистима, а престрављени Јевреји долазе код њега нудећи слике јефтино на продају даби финансирали бијег из Француске. Његови проблеми ескалирају када открива да се непознати Јевреј представља као он, а филм се претвара у беспријекорну студију о губитку идентитета у времену када зло влада људима. Добитник три “Цезара”, укључујући и за најбољи филм, представља Делона како игра готово равнодушног посматрача према ужасима свијета кроз који преживљава, а пукотине на његовој фасади готово је немогуће препознати.

“Индијанско љето” (1972)

У прекрасној и често потцијењеној италијанској драми Валерија Зурлинија “Индијанско љето” Делон је маестрално глумио у не баш типичној улози за њега. То је меланхолични, деликатни филм, у којем глумац игра замјенског наставника књижевности који постаје фасциниран једном од својих ученица Ванином (Соња Петровна). Одбацивши гламурозну слику која је дуго била његова визиткарта Делон је открио дубљу и меланхоличнију страну своје глумачке палете.

“Црвено сунце” (1972)

Потцијењени самурајски шпагети вестерн Теренса Јанга је чудна италијанско-америчко-француско-јапанска копродукција у којој Делон игра бескрупулозног пљачкаша Гауча, који не бира средства да дође до плијена, док Чарлс Бронсон и Тоширо Мифуне играју његовог бившег компањона и самураја, који су му на трагу због различитих мотива украденог плијена и ратничке части. Делон игра садистичког психопату на ивици кича, али никад не прелази границу, знајући да у овој врсти филмова харизма чини пола филма.

“Базен” (1969)

Психолошки трилер Жака Дерија сматра се једним од најсензуалнијих филмова у историји, а Делон дијели сет са Роми Шнајдер и Џеј Биркин у игри ниских страсти, издаје и злочина током љетовања на Азурној обали. Делон без проблема парира љепотом и талентом колегиницама и штета је што је овај одлични филм остао у сјени чувене афере “Марковић”, током које је убијен његов српски тјелохранитељ Стевица Марковић у скандалу у којем су били уплетени високи политички и џет-сет кругови Француске.

Утицај

Делонове улоге утицале су на многе колеге, како у Француској, тако и на међународном плану, посебно захваљујући улози у “Самурају”, који се често наводи као један од најутицајнијих филмова у историји.

Режисер Мелвил рекао је да је Делон пристао чим је прочитао сценарио, уз судбински састанак у глумчевом стану.

- Рекао ми је: “Читао сам сценарио седам и по минута и није било ни ријечи дијалога… то је довољно добро за мене. Ја ћу урадити филм. Који је наслов?” “Самурај”, рекао сам му... и онда ме одвео у своју спаваћу собу, у којој је био кожни кауч и самурајско копље, мач и бодеж - рекао је Мелвил.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.