Чији је филм Битка на Неретви?

У  изјави за агенцију Анадолија (АА) Булајић је поручио како ће пред судом и органима Европске уније (ЕУ) тужити Филмски центар Сарајево.

Булајић је казао како ће, такође, затражити заштиту пред UNESCO-ом, и то све због "криминала и лоповског посла".

С друге стране, директор ЈП Филмски центар Сарајево Адис Бакрач, потврдио је у разговору с новинаром агенције Анадолија да је "Битка на Неретви" босанскохерцеговачки филм снимљен у продукцији Босна филма из Сарајева 1969. године.

Према Бакрачу, Филмски центар Сарајево је власник филма и продуцентских права, јер је правни насљедник продукција Сутјеска филма и Босна филма, те да Булајић нема право да га приписује хрватској кинематографији.

- Да, Босна филм има уговору о филму "Битка на Неретви", права која су прописана уговором, као што има Јадран Филм и као што има Филмска радна заједница, који су продуценти филма. Нико од тих права из уговора не би требао да бјежи, већ да се држи уговора. Међутим, у неким ратним околностима донесене су и неке сумњиве одлуке. Кажу, за вријеме рата нетко је написао да права припадају Босна филму, што није истина. Постоје документи који то демантују, говори Булајић.

Истина је, тврди он, да се причом о томе коме припадају славни филмови покушава сакрити криминал.

- Од тада до дан данас Босна филм, односно Филмски центар Сарајево бави се криминалним, лоповским послом и продаје филм "Битка на Неретви" преко агентуре у Словенији. Узимају новац и стављају у приватне џепове. Сада су у Хрватској покренута питања гдје је тај новац који се већ 10 до 15 година наплаћује. Спомиње се цифра од око 60.000 еура. У надлежном министарству у БиХ кажу да немају никаквих информација о томе. Мој заступник Адриа филм је само једанпут продао 'Битку на Неретви' да би направио копију филма, јер је филм 'Битка на Неретви' током ХДЗ-ове власти неформално био забрањен у Хрватској и нигдје није приказиван. Ја никада нисам потписао никакав уговор, како тврде, никада нисам дистрибуисао филм. Али, увјерен сам да криминал и лоповлук раде други, истакао је редитељ Булајић.

Директор Бакрач, на оптужбе из Загреба одговара како је Филмски центар Сарајево правни насљедник Босна филма, те да је као продуцент и власник филма.

- Ми смо задужени за дистрибуцију и продају филма. Ми смо апсолутно легални правни субјект који има право да дистрибуира филм ондје гдје процјени да то треба. Булајић говори глупости, поручио је Бакрач.

Но, Булајић је нагласио како ће цијела ствар бити расправљена на суду.

- Тај материјал је сложен са свим документима и бит ће сада, а по одобрењу Министарства културе Хрватске, достављен и институцијама Европске уније ради заштите ауторских права хрватске националне кинематографије. У томе имамо апсолутну подршку у Хрватској и случај иде пред ЕУ, пред Европску комисију за културу, јер другог начина нема. Дакле, тужимо Филмски центар Сарајево. Такођер, одвјетнички уред Храсте у Загребу ће подићи или је већ подигао тужбу. Та тужба иде, такођер, против Филмског центра Сарајево. Укључује и Јадран филм који није заштитио наш интерес. Нисам хтио да БиХ стварам проблем, али принуђен сам, поручио је Булајић.

Славни режисер тврди како је у више наврата позивано челништво ЈП Филмски центар Сарајево да дође у Загреб на састанак и да покаже документе на која се позива.

- Избјегавају састанак, не долазе, иако сам ја хтио да се пружи рука и нађу рјешења, односно исправе ствари које су се дешавале. Просто не желим правити проблеме БиХ и филмској кинематографији Босне јер сам са великом љубављу долазио тамо, радио филмове, остваривао фантастичну сарадњу са филмским радницима Босне и остао у изузетно добрим односима са свима. На крају, ја сам аутор који је бх. кинематографију филмом 'Козара' извукао и пласирао у свијет. Мени та кинематографија нешто дугује, а богами и ја дугујем БиХ. Али, кад је у питању криминал који се стално понавља, то не могу прешутјети. Ти људи узимају по 2.000 еура за продају филма којег сам ја радио и стављају новац у џеп. Нико ни у БиХ не зна гдје је тај новац, огорчен је редитељ који је прошле седмице у Риму добио признање за животно дјело.

Тужбу из Сарајева види као "замагљивање ситуације, заваравање Босне и босанског културног и политичког миљеа".

- Иде се и на неке националне алузије, што за културу и кинематографију јесте штетно. То ће изаћи на видјело. На срамоту, али не босанске кинематографије, већ оних који се баве криминалом. У питању су криминал и пљачка, подвукао је Булајић.

С друге стране, Бакрач одлучно констатује како једва чека да види Булајићеву тужбу и да се не боји суда.

- Што се тиче тужбе, он нас може увијек да тужи ако има реалног основа, а он реалног основа нема. Ја вам то одговорно тврдим. Извријеђао је Филмски центар и мене. Сад кад је схватио да је направио велике грешке, учинио и ствари које су супротне закону, сад би да се мири. Гледајте, прије пет дана је приказао филм у Риму без наше дозволе. То су неке ствари преко којих човјек не може прећи, навео је Бакрач за агенцију Анадолија, најављујући да ће из Сарајева урадити све како би се "Битка на Неретви" у свијету престала приказивати као хрватски филм.

Бакрач, познати редитељ млађе генерације са бројним међународним наградама, тврди да Булајић све вријеме настоји да у случај увуче Хрватску, да се наметне тамошњој јавности.

- Он све вријеме покушава да Хрватску увуче у овај проблем. Без разлога, јер Хрватска апсолутно са тим нема никакве везе. Све су то његове жеље и маште како да се домогне тог филма и допадне хрватској јавности. Гледајте, пројект филма 'Битка на Неретви' продуцирала је, финансирала и водила Босна филм, предузеће из Сарајева, предузеће за промет и производњу филмова. Босна филм је потписник уговора гдје је Булајић ангажован као редитељ на филму, сигуран је Бакрач.

На питање чији је филм "Битка на Неретви", Булајић спремно одговара да је хрватски.

- Филм ауторски припада хрватским филмским радницима. Хрвати су редитељ, композитор, камерман, главни аутор, сценограф… Он ауторски припада хрватској кинематографији. Што не значи да су свој удио дали и босански филмски радници као што Хидајет Чалкић и други. Филм је од Јадран филма, који је потписао уговор са Босна филмом и о томе постоје документи. Филм је сада у Риму, када сам добио награду за животно дјело Медитеранског филма, приказан као филм хрватске ауторске продукције, што је и логично. Нико не бјежи од права по уговору која припадају Босна филму. Нико то не жели да узме, констатирао је.

Признаје да је у настанку филма и "Босна учествовала".

- Није највише пара дала. Највише је дала Хрватска, односно Савезна влада. Босна се придружила послије двије године припрема. Ми смо дошли у Сарајево и укључили Босна филм. Добро је текла та сарадња. Одједном се сад јављају из насљедника Босна филма да филм припада босанском кинематографији, што и међу филмским радницима Босне изазива смијех... Али, филм "Битка на Неретви" јесте и босански филм, јасна ствар да јесте. Нема ту дискусија, изјавио је Булајић за агенцију Анадолија.

Бакрач је на ове Булајићеве ријечи одговорио тек како су то "сулуде тезе које немају никаквог основа".

Подсјетио је како је филм "Битка на Неретви" настао у вријеме бивше Југославије.

- Али, све је било југославенско, школе, фабрике... Но, оне више нису југославенске. Тако и филм. Филм је настао у Југославији, али постоји правни субјект који је то направио, а то је Босна филм. Хрватска то од Булајића не тражи, него то је његова жеља да скрене пажњу јавности на себе, по сваку цијену, да се допадне хрватској јавности тако што ће бх. филм преименовати у хрватски филм. То је апсолутно погрешно. Он зна да сам ја најавио да ће против њега бити покренута тужба због неовлаштене продаје филмова. То су врло озбиљне ствари. Суд ће рећи је ли то и криминал. Булајић сад на сваки могући начин покушава да скрене пажњу са главних проблема, оцијенио је Бакрач.

Булајић тврди да о Босни и Херцеговини говори с великим поштовањем и љубављу.

- Са мном су радили Бато Ченгић, Хидо Чалкић, Аљо Аљовић итд. Све добри и поштени синеасти. Али кад је ријеч о мангуплуку, отимачини, крађи и криминалу, онда од мене се мора очекивати да енергично реагујам. И данас су врата отворена да се дође у Загреб и расправе ствари. Неће да дођу, не одазивају се позиву, закључио је Вељко Булајић.

Битка за Неретву се наставља, а чији је филм који је доживио свјетску славу, одлучит ће суд.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.