“Бони и Клајд” најбољи филм
Лондон - Филм “Бони и Клајд” из 1967. године налази се на првом мјесту листе десет најбољих филмова крими жанра по оцјени критичара Дејвида Гритена, јавиле су агенције.
Гритенову листу објавио је лондонски “Телеграф”, а филм “Бони и Клајд”, инспирисан француским “новим таласом”, режирао је Артур Пен.
Насловне улоге у филму који је изазвао контроверзу због гламуризовања криминалаца и са лакоћом се кретао од бруталности до комедије тумаче Ворен Бити и Феј Данавеј.
“Казино” Мартина Скорсезеа из 1995. године је, према ријечима Гритена, потцијењено остварење у којем Роберт де Ниро игра кладионичара који постаје менаџер казина у Лас Вегасу и непромишљено се вјенчава са бившом проститутком Шерон Стоун.
“Кум 2” Френсиса Форда Кополе је, према мишљењу многих, бољи од првог дијела, а приказује успон имигрантске породице Корлеоне и застрашујућу трансформацију Мајкла (Ал Паћино) у мафијашког боса.
Скорсезеов филм “Добри момци” из 1990. такође се нашао на листи као приказ мафијашке културе виђен очима младића којег игра Реј Лиота. Зло готово никада није изгледало толико гламурозно, пише “Телеграф”.
Изванредни филм из 1997. “Повјерљиво из Л.А.” пружио је забаван, “фенси” увид у корупцију у полицији Лос Анђелеса.
Гај Пирс игра праведног полицајца који истражује грешке у редовима “плаваца”.
Изванредан заплет рађен према роману Џејмса Илроја изискује пажњу гледалаца. За улогу проститутке Ким Бејсингер је добила “Оскара”, док је Расел Кроу “зацементирао” свој статус холивудске звијезде.
“The Long Good Friday” из 1980. представља покушај да се гангстерски жанр из САД пребаци у Лондон, а Боб Хоскинс је изванредан како “кокни Скарфејс”.
“Било једном у Америци” из 1984. је епска лабудова пјесма Серђа Леонеа, прича о двојици гангстера (Роберт де Ниро, Џејмс Вудс) од адолесценције до позног доба.
И филм “Рифифи” из 1955. године, са детаљном 25-минутном сценом пљачке, снимљеном готово без тона, ушао је на листу десет најбољих.
“Лице са ожиљком”, али оно из 1932. године, можда је најбољи (сасвим сигурно најреалистичнији и најнасилнији) гангстерски филм тридесетих година прошлог вијека, са Полом Мунијем као сурогатом Ала Капонеа.
Џејмс Кегни
Посљедњи на листи Дејвида Гритена је филм “Бијело усијање” из 1949. са Џејмсом Кегнијем, који је превазишао самог себе улогом неуротичног, садистичког мафијаша опсједнутог својом мамом.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
