Бјелогрлић: За Тому су рекли да је "рокенрол од филма"

Гостујући у емисији "Око" на РТС, Бјелорлић је открио и да га је након премијере филма позвао Цане из "Партибрејкерса" и рекао му: "Направио си, Драганче, прави рокенрол од филма!".

"Памтим од патријарха, памтим од Душка Ковачевића и много људи је имало потребу да послије пројекције или напише на Твитер налогу или на Инстаграму или мени да пошаље поруку. Оно што највише памтим су текстови које су људи написали, а нису морали, господин Баздуљ, Јерговић, Јурица Павичић, Басара... И то је мени јако значајно зато што су то људи од пера, који су погледали и имали потребу да нешто запишу", рекао је Бјелогрлић.

Режисер се присјетио и критике Алисе Симон у ''''Варајетију'''', одакле је издвојио реченицу која му је остала у памћењу:

"Балкански дерт је све време на ивици патетике, али никада не пређе ту значајну границу".

Бјелогрлић је открио и да су слична поређења са Цанетовим, односно "рокенрол у Томи", направили и препознали и Бајага и Гиле, и додаје да је током снимања инсистирао на моменту урбаног.

Говорећи о самом филму, Бјелогрлић каже да је "Тома" филм о храбрим људима и храбрим временима.

"Имате храбра времена, то су били храбри људи, кад неко једног дана буде правио, ови данашњи, вероватно ће правити о неким кукавичјим временима оптерећених интересом", истакао је Бјелогрлић.

Рекао је и да филм представља "уметничку слободу", али и да је сцена са Томиним сусретом са мајком, аутентична.

Режисер је додао да је о томе свједочење пронашао у књизи "100 прича о Здравковићу", и да му је брат пјевача, покојни Новица Здравковић, такође много ствари о Томи испричао.

Бјелогрлић каже да је, када се почело са писањем сценарија, схватио да је у питању једна посебна епоха и додао да је у филму обрађено једно посебно вријеме и људи каквих више нема.

"Никада више неће бити тај систем, никада више неће бити та земља, и никада више неће бити ти људи", истакао је Бјелогрлић.

Ријеч је, истиче, о времену када се на Томине наступе долазило из позоришта.

"Има једна реченица у филму када доктор каже да не слуша народну музику, а Тома каже - какве народ има везе с тим, то је моја музика. Мислим да је Тома аутентик тог времена", рекао је Бјелогрлић.

Сматра да је уз услове короне и пиратерије, филм постигао невјероватан успјех.

"Морам да кажем да је и мој партнер Жељко Јоксимовић изговорио да ће бити милион гледалаца", каже Бјелогрлић.

Филм је стекао велику популарност и у региону, у Босни га је погледало 210.000 гледалаца, а гледан је и у Хрватској.

"Рекао ми је Боба Живојиновић да је био у кафани у Ријеци и да се два пута певала Поноћ, усред Ријеке", прича Бјелогрлић.

Последња биоскопска пројекција филма "Тома" је одржана у Комбанк дворани, хуманитарног је карактера и има за циљ прикупљање средстава за лијечење Луке Курјачког у Јапану.

До сада је прикупљено 120.000 евра.

"Мислим да нема бољег краја од дистрибуције једног филма него када од тога, ако бог да, може да се спаси живот", рекао је Бјелогрлић.

У емисији "Око" о Томи је говорио и писац Мухарем Баздуљ који је казао да је Тома "Богом дана тема" за умјетнике, јер је од човјека нешколованог гласа из сиромаштва дошао до славе и успјеха.

"То је богом дана тема, али такве теме су увек двосекли мач и могу аутора да заварају", рекао је Баздуљ и додао да је током пројекције у биоскопу имао осећај да је у позоришту, и да су га изненадили аплаузи током филма.

Истакао је и да се на самој премијери филма у Сава центру од првог минута могло видјети да је та "богом дана тема добила аутора достојног ње".

Баздуљ је додао да би волио да неко уради озбиљан аналитички упоредни текст о Томиној биографији са филмом.

"Кад имате неку фасцинантну биографију, кључ умјетности обраде биографије је да направите селекцију материјала", рекао је писац и нагласио да га веома занима "како ће серија да изгледа".

Баздуљ издваја то што се у филму појављују важни ликови тог времена, па се у "Томи" виде и Кемал Монтено, Цуне, Лепа Лукић...

"Претпостављам да ће у серији за то бити више простора, мени је то занимљиво и јако ми се допада", истакао је писац.

Додаје да филм који погледа толико гледалаца излази из оквира разбибриге, и постаје нешто друго.

"Овде је та прича о заједничком југословенском искуству спуштена на њен основни ниво. Овде се људи гађају у срце, а не у главу", закључио је писац.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.