Биоскопски обрачун Кине и Америке
БАЊАЛУКА - Преглед филмова који су ове године били најгледанији у биоскопима широм свијета на неки начин је наставак неочекиване прошлогодишње ситуације на благајнама, када је пандемија изазвала тектонске поремећаје у кинематографској индустрији и слом владавине Холивуда листама филмова са највећом зарадом.
Тачније, током протекле године, по први пут у историји најгледанији филмови на свијету нису дошли из Холивуда, већ из Кине, јер је ратни спектакл са јаким национално-идеолошким набојем “The Eight Hundred” са 461 милиона долара зараде био најгледанији филм у свјетским биоскопима, слиједио га је јапански анима филм “Demon Slayer: Mugen Train” (452 милиона долара), док је тек на трећем мјесту био амерички филм “Bad Boys for Life” са 426 милиона долара, које је, мора се поменути углавном зарадио прије првог таласа изолације.
Слична ситуација пријетила је да се понови и ове године, пошто су кинески филмови поново доминирали са зарадом на кино благајнама “The Battle at Lake Changjin”, “Hi Mom” и “Detective Chinatown 3” током већег дијела године, али је отварање биоскопа у САД и остатку свијета током љета и јесени са релативно солидним успјесима новог филма о Џејмсу Бонду “No Time To Die” и акционог спектакла “F9: The Fast Saga” почело полако враћати Холивуд у трку. Спас у посљедњи час је стигао од бастиона америчке филмске индустрије компаније “Дизни” и њиховог суперхеројског филма “Spider Man: Mo Way Home”, који је ових дана успио пробити границу зараде од милијарду долара, као први филм који је то успио да учини током пандемије вируса корона, чиме се Холивуд вратио на сами врх. Ипак јасно је без обзира на велики подвиг “човјека-паука” да је талас пандемије изазвао велике проблеме у западној филмској индустрији, посебно у сектору дистрибуције, јер је током кризе велики број компанија, власника ланаца биоскопа пропао због сталног помјерања филмова. Мањак премијера је уз успон стриминг-сервиса, који масовно отимају филмове за своју понуду или их приказују паралелно са биоскопским премијерама, прилично пореметило односе у начину приказивања филмова и цифрама које зарађују на биоскопским благајнама.
Са друге стране, кинески, јужнокорејски и јапански биоскопи су углавном радили током пандемије, што је уз велика улагања кинеске државе у филм, те све већи раст стандарда кинеске публике, додатно ојачало азијску продукцију, која је генерално у великом успону током посљедње двије деценије. Не треба занемарити ни ефекат све јаче цензуре западњачке филмске продукције на кинеском филмском тржишту, која прати све израженији антагонизам на политичком и друштвеном плану између двије суперсиле што отежава продор Холивуда на, за њих, потенцијално исплатив биоскопски простор.
Ванредна професорица медијских студија на Универзитету Вирџинија Ајне Кокас тврди да ће одлука Кине да амерички филмови немају слободан приступ изазвати велики потрес у Холивуд.
- Холивудски студији мораће драматично да смање своју потрошњу на продукцију великих блокбастера. Тренутни буџети су неодрживи без приступа кинеском тржишту. То би могло суштински да промијени модел америчке филмске индустрије - рекла је Кокас.
Летимични преглед десет најгледанијих показује да овај модел производње филмова спада међу најгледаније, јер се у топ десет филмова по заради, уз три поменута кинеска филма налазе три “Марвелова” спектакла те по један блокбастер различитих филмских студија.
Ако се у будућности буџети буду смањивали, уз све већи одљев студијских филмова према стримингу и раст далекоисточне конкуренције, класична ера биоскопских блокбастера могла би полако да крене у филмску историју. Осим, ако повратак Џејмса Камерона са наставцима “Аватар”, поново не промијени правила игре.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
