Арсенијевић о филму „Страхиња Бановић“: Живимо у свијету у коме треба да покушамо да се разумијемо

Танјуг
Арсенијевић о филму „Страхиња Бановић“: Живимо у свијету у коме треба да покушамо да се разумијемо

БЕОГРАД - Српској премијери филма „Страхиња Бановић“ 25. фебруара на отварању ФЕСТ-а у Београду присуствоваће његов главни глумац Ибрахим Кома из Француске, најавио је редитељ Стефан Арсенијевић.

Гостујући у емисији телевизије Тнјњуг „Културно.“, Арсенијевић је подсјетио и да се за потребе снимања Кома „на своје инсистирање на неколико месеци преселио у Београд, јер је хтео да упије језик и културу“.

Арсенијевић је рекао да је дуже од годину трајала потрага за глумцима прије него што је за улогу Страхиње Бановића избор пао на Кому. Његову супругу игра Ненси Менса Офај из Аустрије.

-Пре свега сам тражио Страхињу. Морао сам да имам лице које можете да гледате у свакој сцени, а Ибрахим то има. Кад сам видео први минут снимка био сам сигуран да је то он - рекао је Арсенијевић.

Према његовим ријечима, Кома је суптилан глумац, који ради „изнутра“ и кроз „један његов поглед можете да осетите много ствари“.

Филм за који је Арсенијевић радио и сценарио са Бојаном Вулетићем и Николом Дикреом адаптација је народне епске пјесме „Бановић Страхиња“, смјештена у савремени контекст избегличке кризе.

Главни јунак је млади мигрант из Африке који је у жељи да се што боље уклопи у нову средину узео српско име Страхиња, и док са својом женом живи у избјегличком кампу у Крњачи стиже нови талас избјеглица из Сирије, што уноси немир у њихов живот.

Арсенијевић је рекао да је главни јунак филма инспирисан правим мигрантом Ибрахимом Ишкаом из избегличког кампа у Крњачи.

Мигрантска криза током које је и „образоване људе средње класе мука натерала да напусте своја огњишта“, Арсенијевића је подсјетила „на наше избеглице током деведесетих“.

Пошто су и неки од Арсенијевићевих најбољих пријатеља са којима је одрастао били избјеглице, каже да је имао потребу да нешто уради на ту тему.

-Од основне школе сам желео да снимам филмове. Све што сам учио је било потенцијални сиже за филм па и та песма (Бановић Страхиња) о опраштању - рекао је Арсенијевић.

Редитељу се чини да „живимо у времену у коме је праштање јако скрајнуто и није присутно“, а ако гледате филмове, како наводи, „сви причају о освети“.

Према његовим ријечима, у филму „Страхиња Бановић“ имате „неког коме је учињена неправда али има капацитет да разуме и да опрости“.

-У целом свету све више живимо у рововима, поделама у два табора. Ако ниси са нама онда си против нас. А сви знамо из дешавања из деведесетих да то може да води некој ескалацији. Живимо у свету у коме треба да покушамо да се разумемо - истакао је Арсенијевић.

„Бановић Страхиња“ је, каже, „пример како смо у Средњем веку имали популарну песму о некоме ко може да опрости и разуме другог“.

Арсенијевић је рекао да је његова адаптације пјесме „веома слободна“, јер „кад прилагођавате нешто из другог медија, морате да направите неке промене“.

Додаје да није желио да направи још један историјски филм на основу пјесме о Бановићу Страхињи након филма „Бановић Страхиња“ из 1981. године, примјетивши и да је редитељ Ватрослав Мимица многе ствари промијенио из предлошка.

-Тренутак је да се направи модерно ишчитавање тога. Главна ствар је била да направимо наш филм а да останемо верни поруци и идеји Бановић Страхиње - рекао је Арсенијевић.

У видео укључењу у емисију, продуцент филма Мирослав Могоровић је рекао да су покушали да направе причу „која рефлектује Србију, а може да разуме свет“, за шта је био потребан дугачак креативни процес.

Према његовим ријечима, финансије су обезбијеђене уз подршку копродуцената из Луксембурга, Француске, Бугарске, Литваније и Србије, као и Савјета Европе, пошто су „већ на нивоу сценарија наилазили на разумијевање“.

Могоровић је најавио да ће након српске премијере 25. фебруара на отварању ФЕСТ-а у Београду, гдје ће имати пет пројекција, „Страхиња Бановић“ ићи у редовну биоскопско приказивање у Србији тек од септембра.

-Велика је гужва у биоскопима и нисмо хтели да се на силу убацујемо. Ово је лепа прилика да се публика заинтересује, тако да смо сигурни да ће редовна биоскопска дистрибуција у септембру такође бити веома успешна - оцијенио је Могоровић.

Он је рекао да ће филм „остати документ времена и када се буде изучавао почетак мигрантске кризе као глобалног дешавања сигурно ће бити нешто што свједочи о тренутку на самом почетку те кризе“.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана