Аниматорски студио “Волт Дизни” слави 100 година: Живот није бајка, осим у цртаћу

Нимало случајно, током слављеничке године пуштен је  кратки филм “Било једном у студију”, у којем глуми један од најпознатијих анимираних хероја Мики Маус и који укључује ликове из сваког дугометражног филма у канону Дизнијеве анимације током претходних 100 година.

Јединствена визија анимације коју је имао оснивач студија Волт Дизни, као најсвестранијег средства комуникације, која може да представи шта год људски ум може да замисли у рукама његових насљедника у великој мјери дефинисала је развој поп културе и индустрије забаве у посљедњих десет деценија.

Скромни почетак

Дизни је почетком 20-их година прошлог вијека студију МГМ представио своју идеју о цртаном филму “Мики Маус” у чијем фокусу је био миш, али је његова креација одбијена са образложењем да жене гледају анимиране филмове и да се оне плаше мишева. Недуго након тог догађаја “Мики Маус” је постао један од најпопуларнијих цртаних филмова на планети покренувши џиновски талас анимације чији се крај не назире. Почело је веома скромно 16. октобра 1923. године, када је дистрибутер Маргарет Винклер потписала уговор о наручивању од слабо познатог аниматора Волта Дизнија серију кратких филмова, који су постали познати као “Алисине комедије”, који приказују авантуре живе дјевојке у анимираном свијету. Потписивање овог уговора сматра се рођењем компаније “Волт Дизни” тада познате као “Аниматорски студио браће Дизни”, по Волту и његовом брату Роју, који су у Калифорнију стигли из Канзас Ситија.

Први пројекат који је званично настао након формирања студија за цртане филмове браће Дизни био је “Алисин дан на мору”, објављен 1. марта 1924. У наредним годинама, Дизни је продуцирао још 55 филмова из серије о Алиси, са генијалним аниматором Јубом Иверксом на челу умјетничке екипе студија. Иако је у споровима изгубио дио права на своје филмове попут “Зеца Освалда”, генијални Волт није одустајао и постепено је кренуо у свој освајачки поход на свијет анимације почевши од “Пароброда Вилија”, првог цртаћа на свијету са синхронизованим звуком и првог јавног објављеног појављивања Микија Мауса. Дизни је поставио темеље будућности свог студија арсеналом црно-бијелих кратких филмова о Микију и серијом кратких филмова заснованих на митовима и бајкама познатим као “Шашаве симфоније” у којима је бриљирао његов аниматорски тим, а Иверкс постао херој који је занатском вјештином подигао “Дизни” до нових висина. Први пројекат у боји донио му је првог “Оскара” за филм “Цвијеће и дрвеће”, кратки филм из 1932. о романтично заљубљеној флори. Поменути цртаћ означио је прекретницу на више начина јер је “Дизни” анимација имала нови алат, техниколор, да представи живописно приповиједање својих аниматора. Заправо, Холивуд је имао нову звијезду у успону, самог Волта које је искористио своје продуцентске способности и креативност својих аниматора који су разумјели алхемију развоја ликова на духовном и емотивном нивоу и механику анимације ликова на практичном нивоу. У међувремену, Микијеве авантуре су додале нове пријатеље Пају и Бају Патка, Плутона и остале становнике Патковграда, који ће поставити темеље “Дизнијеве” империје, док је нови корак направљен 1937. године са првим дугометражним анимираним филмом “Сњежана и седам патуљака”, који је постао револуција на сваком нивоу, доказујући да су Дизни и његови умјетници приповједачи, који не само да су стварали филмове већ и креирали биоскопско окружење. Након “Сњежане”, услиједио је једнако успјешни “Пинокио” из 1940. године, али током године тријумфа “Дизни” је објавио “Фантазију”, антологију фантазија постављених на класичну оркестрацију, који је оснивач студија назвао умјетничким успјехом, али комерцијалним неуспјехом. Слиједили су “Дамбо” и “Бамби”, али почетком рата са Јапаном и Њемачком “Дизни” је своју анимацију уплео у пропагандне сврхе САД и савезника, стварајући традиционално добре везе са америчким естаблишментом. Након рата стигла је “Пепељуга”, “Алиса у земљи чуда”, “Петар Пан”, “Дама и скитница” , “Успавана љепотица” и бројни други хитови. Компанија “Дизни” је ширила своје послове на играни филм, телевизију, тематске паркове, играче, али жила куцавица студија остала је анимација. Након Волтове смрти од рака 1966. године, “Дизнијеву” анимацију водио је његов брат Рој, који је преминуо 1971. године. Након њих фирму су водили бројни директори, који су током прве половине осамдесетих прилично урушили углед аниматорског студија, пустили су да их напусти легендарни аниматор Дон Блат, дозволили одлазак подстудија “Пиксар” из својих руку па су скупо платили његов повратак, како би он спасавао част и углед матичне фирме крајем деведесетих.

Тријумфална старост

Долазак Џерија Каценберга и Волтовог нећака Роја О. Дизнија на чело филмског и аниматорског студија, означио је велики повратак “Дизнија” врхунској анимацији. Прво су стабилизовали одјел успјехом класичне 2Д анимације тријумфом “Мале сирене” (1989), а потом филмовима “Љепотица и звијер”, “Аладин” и “Краља лавова”, који су узастопно током 1991-1994 разбили кино благајне. Истовремено су вратили “Пиксар” у редове матичне компаније, која је “Причом о играчкама” (1995) у међувремену почела 3Д револуцију, која ће увести нове технологије у занат.

Повратком “Пиксара” у матичне редове 2006. године аниматорски студио узима званично име “Волт Дизни анимација студио”, а ребрендирање је донијело нови логотип са повратком ветерана Микија Мауса на њему.

У филму “Упознајте Робинсонове” из 2007. поносно је враћан мото Волта Дизнија: “Наставите ићи напријед”, који је настављен филмовима “Принцеза и жаба” из 2009. и “Разбијач Ралф” из 2012. да би “Ледено краљевство” освојило круну анимираног филма са највећом зарадом свих времена коју је држао до ове године. Матична компанија почела је снимати игране верзије својих цртаћа са великим успјехом, док су аниматори испитивали нове теме и борили се са ограничењима пандемије, беспотребно цензурисали сами себе и ретуширали сопствену прошлост, али најбоље су функционисали када су се држали Дизнијеве политике здравог конзерватизма са ослонцем на породичну публику без радикалних тематских експеримената попут “Чудног свијета” (2022).

Данас је студио “Волт Дизни анимација” и даље неоспорни владар жанра, без обзира на све јачу конкуренцију, а њихова улога у развоју овог одјела кинематографије дословно је неизмјерљива. Иако сам аниматорски студио вјероватно има најимпозантнију филмографију у Холивуду, протеклих 100 година било је успона и падова, хитова и бомби, умјетничких феномена, као и креативних промашаја. Са сваком генерацијом “Дизни анимација” морала се редефинисати за своју публику задржавајући стандарде који је чине култном, некад су у томе успијевали некад не, али сваки њихов потез обликовао је историју медија. Иза њих је 61 дугометражни анимирани филм и стотине кратких филмова, а за већину људи “Дизнијева анимација” је синоним за анимацију уопште, јер ни у једном другом медију пракса једне компаније није била у стању да доминира естетским нормама у толикој мјери као што је то учинила компанија коју је створио тип који је вјеровао у моћ миша по имену Мики.

Оснивач

Сам Волт Дизни, чија је генијалност за вођење посла и развој анимације неспорна, био је прилично контроверзна личност.

Мада су под његовим руководством настали незаборавни цртани филмови Дизни је, према неким ауторима, остао запамћен као расиста, антисемита и поборник неједнакости међу половима. Такође, обављао је и функцију потпредсједника организације формиране 1944. под називом “Филмско удружење за очување америчких идеала”, изразито антикомунистичке организације, која је окупљала десно оријентисане личности из филмске индустрије, као што су Гари Купер, Клерк Гејбл, Барбара Стенвик и Џон Вејн. Иако велики поборник здравог живота, био је страствени пушач уз склоност према алкохолу, а пред крај живота је тврдио да слава није никакво преимућство, олакшање па ни срећа у животу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.