75 година од премијере Прохујало са вихором

Критичар BBC-а Николас Барбер објавио је данас подужи есеј о филму рекавши да је "Прохујало са вихором" можда најчуднији амерички филм.

Релативно недавна истраживања јавног мњења показују да је филм, који је премијеру имао 1939. године, и данас гледан, толико да би можда могао да се назове најуспешнијим филмом свих времена.

Што можда и није чудно будући да се "Прохујало са вихором" сматра једним од "драгуља" Холивуда са величанственим сценама у техниколору, лијепом Вивијен Ли, харизматичним Кларком Гејблом који је учинио брчиће секси, њиховом бурном везом. Али, пише Барбер, ако погледате филм поново, видјећете колико је заправо чудан.

Далеко од породичне забаве, "Прохујало са вихором" је портрет жене која сплеткари, лаже, уцјењује, заводи. То је и љубавно писмо ропству на Југу и отровно писмо "ослободилачком" Сјеверу. То је филм који из комедије стрмоглаво упада у трагедију и назад. Романса гдје су јунак и јунакиња једно другом за вратом. Прича о одрастању која траје четири сата прије него што се изненада заврши без коначног разрјешења.

Укратко, пише критичар BBC-а, филм је претенциозан микс елемената врло сумњивог морала и невјероватно је како "Прохујало са вихором" није најомраженији филм Америке.

Потенцијал за катастрофу наслутио се на самом почетку. Филм је рађен према истоименом роману Маргарет Мичел дугом преко 1.000 страница. Права на роман откупио је независни продуцент Дејвид О Селзник и писање сценарија се испоставило толико компликованим да сценарио никада заправо није завршен. Бројни писци, укључујући Фицџералда, годинама су га писали и допуњавали и прочишћавали, а сам Селзинк је сваког дана снимања пројверавао и одобравао дијалоге.

Послије пробног снимања 31 најпопуларније глумице САД, главна улога припала је релативно непознатој Британски. Селзник је снимање филма повјерио свом пријатељу Џорџу Кјукору да би га три недјеље касније замјенио са Виктором Флемингом који је послије двије недјеље доживио нервни слом и напустио снимање. Буџет је растао вртоглавом брзином и медији су га већ назвали "Селзниковом лудоријом".

Све то се промјенило када је филм коначно стигао у биоскопе и постао хит са 10 Оскара.

Занимљиво је да "Прохујало са вихором" није почео као историјски еп већ весела, разиграна комедија. Први пут се срећемо са Скарлет О'Харом на забави, окруженој просцима, на идиличној плантажи. Грађански рат вреба из прикрајка али је Југ и даље представљен као мјесто гдје сви једино желе да буду лијепи и грацилни. А Скарлет у том тренутку јури Ешлија Вилкиса (Лесли Хауард) који треба да се ожени својом смерном рођаком Мелани (Оливија де Хавиланд). Чак ни заносни Рет Батлер (Гејбл) није довољан да је помјери са њеног пута.

Ново изненађење филма је почетак рата који је по тону и даље немаран и незаинтересован. Смрт Скарлетиног првог мужа третира се као шала - ту је кратко писмо у коме је обавјештавају да је мртав и потом рез на Скарлет која испробава црнину.

Оно што је генерално изненађујуће је брзина филма који траје пуна четири сата. У времену када се "Хобит" или "Игре глади" снимају у наставцима, готово је невјероватно како је толико много материјала спаковано у свега четири сата.

Са трајањем рата и атмосфера филма постаје мрачнија, са мучним сценама болница и рањених. А у центру тога је Скарлет - сурова у својој манипулативности, психотична у одлучности и невјероватно модерна у друштвеној неприлагођености. Ретко која хероина у филмској историји је била толико необична, пише BBC.

Још више "штрче" црни ликови у филму. Роман Мичелове био је контроверзан и и поред Селзникових покушаја да учини политички коректнијим тако расистички материјал и Оскара за Хети Мекденијел која је била прва црнкиња која је добила Оскара, остали глумци који играју слуге представљени су као патетичне карикатуре.

Највише мана филм има у посљедњој четвртини када више нема приче о Грађанском рату нити о поксусајима да Скарлет поврати богатство. Овдје боде очи смијешан и апсурдан љубавни троугао.

Потпуно је невјероватно, пише критичар BBC-а, да би неко тако неконвенционалан попут Скарлет која је удата за харизматичног алфа мужјака попут Рета Батлера чезнула за уштогљеним Ешлијем кога је једино могао да игра 46-годишњак са тупеом који није желио улогу, није прочитао роман, није могао да поднесе Вивијен Ли и није се потрудио да прикрије британски нагласак.

Идеја да би било ко, а камоли Скарлет, изабрао овог испраног лика умјесто смелох, опасног Батлера је можда најшокантнији аспекат овог филма, наводи критичар.

Послије 75 година Скарлет нас и даље опчињава. И даље нас муче Скарлет и Рет. Али Скарлет и Ешли? Искрено, баш нас брига, поручује Николас Барбер.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.