Звиздићеве димне бомбе

Жељка Домазет

Уз мноштво проблема који на директан или индиректан начин потресају БиХ један од највећих је криза коју су донијели илегални мигранти.

Нико са сигурношћу не може рећи колико илегалних миграната крстари БиХ, јер цифре којима оперишу званичници никако се не слажу са оним што је видљиво на терену. Ако званичници у Унско-санском кантону кажу да их само на том подручју има око три и по хиљаде и да домицилно становништво страхује да се креће улицама, из Црвеног крста тврде да им само на станици у Сарајеву подијеле више од хиљаду оброка, а из Оперативног штаба за питање миграција да их је у земљу од почетка године ушло око седам хиљада, од чега је око тридесет одсто још у БиХ, онда је сасвим јасно да неко не зна да броји.

Да ће проблема са илегалним мигрантима и сналажењем институција БиХ бити још и више најављују и званичници из Европске уније, који не желе дати новац за адаптацију објекта “Агрокомерца” у Великој Кладуши, јер по њиховом плану избјеглички камп у БиХ требало би да се гради негдје у унутрашњости, што даље од границе европског блока. Од чега ће БиХ адаптирати овај објекат који нерадо уступају тамошње власти нико не одговара.

С друге стране као да се ове ствари дешавају негдје другдје, званичници са нивоа БиХ углавном тврде да ваљано управљају мигрантском кризом, и по систему “вјеруј више мојим ријечима него својим очима” први човјек Савјета министара Денис Звиздић не трепнувши вели да БиХ “наставља да управља мигрантском кризом на један врло озбиљан начин”. Они који се на терену суочавају са проблемом јасно кажу да је граница БиХ шупља као решето и да на тридесет и пет километара неприступачног терена може бити распоређен један граничар, као што трезвено констатује први човјек Граничне полиције Зоран Галић. Онда је јасно да Звиздић очигледно не жели да види ствари које су очигледне.

Гранична полиција већ одавно тражи средства да би граничари могли да се обучавају и спремни оду на границу да је чувају, али и ту је цијелу ствар закочио Звиздић. Наиме већ седам мјесеци у његовој ладици стоји одлука за одобравање средстава за трајан смјештај Агенције за школовање и стручно усавршавање којом је одобрено додатних 3,9 милиона марака за овај објекат, али Звиздић не жели да је потпише. Које су Звиздићеве истинске намјере са мигрантима и да ли можда од ове земље жели направити мигрантски центар јавно не открива, али је сасвим јасно да се граничари морају обучити и да на границу не може да се упути неко са улице.

Тврди Звиздић и да у БиХ има довољно објеката за смјештај илегалних миграната, али на које објекте он мисли потпуно је нејасно. Ако се има у виду чињеница да у Великој Кладуши нису одушевљени намјером да се у некадашњем гиганту ствара центар за мигранте, ако и у Херцеговини нису одушевљени што су их смјестили у Салаковац, за који никада није донесена одлука о његовој пренамјени, онда је сасвим јасно да се затварају очи пред проблемима којих има више него што хоће да се призна. Бројке којима званичници баратају падају и при самој чињеници да сервер за регистрацију илегалних миграната није у функцији због поплаве, тако да ће по свему судећи у ову земљу илегални мигранти улазити још и више а да их нико нигдје неће моћи ни ваљано евидентирати.

Ако се свему дода најава Европске уније да ће херметички затворити своје границе и да мигранти неће моћи тамо, онда неће бити чудно ако у догледно вријеме овом земљом почну управљати и диктирати ситуацију илегални мигранти, а не они који бацају прашину да то чине институције. Но, можда је некоме и био циљ да тако буде?

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана