Звиздићева обећања без покрића

Када год га страни и домаћи званичници, новинари или пак парламентарци којима је на почетку мандата обећавао куле и градове успију упитати да појасни гдје је БиХ сада, он тврди да смо на “најубрзанијем путу ка Европској унији и НАТО-у”, интеграцијама сваке могуће врсте и цијели низ шарених лажа којима више не вјерују ни дјеца.

Посљедња посјета Берлину и разговор са канцеларком најмоћније европске земље Ангелом Меркел разоткрили су међу многобројним Звиздићевим обећањима и оно немогуће, а то је да ће БиХ, која је састављена од Републике Српске, Федерације БиХ и Брчко дистрикта, до краја године добити активацију МАП-а, што је практично “куцање на врата” НАТО-а.  Заборавио је Звиздић да Савјет министара на чијем је челу није никаква влада, како он то покушава представити по бијелом свијету, и да без става Републике Српске, њених институција и народа не може куцати ни на чија, а поготово не на врата НАТО-а. Ако је Република Српска јасно рекла да не жели у НАТО, да ће у свему пратити Србију и заступати неутралност, онда је сасвим сигурно да је такав став морао имати у виду током разговора у Берлину. Морао је, а очигледно није.

По повратку у земљу, “озарен” сусретом са Меркеловом, вели да ће мигрантска криза бити ријешена док трепнеш оком и да врло брзо Гранична полиција добија испомоћ од других безбједносних агенција на нивоу БиХ, а да није провјерио да ли оне то заиста и могу учинити. Као доктор техничких наука и ванредни професор на сарајевском Архитектонском факултету морао би макар знати капацитете тих безбједносних структура на нивоу БиХ и број полицајаца који недостају Граничној полицији БиХ. Очигледно је да нешто у тим бројкама не штима и да је и ово обећање олако “испалио”, а да није провјерио однос могућности и потреба.

За све што се у овој земљи дешава пребацивао је кривицу на друге и, не трепнувши, за мигрантску кризу окривио Србију и Европску унију које су се, ето, окомиле на БиХ па све што не ваља пребациле у њено двориште. Да је Звиздић којим случајем као архитекта знао повући линију, онда би било јасно докле може ићи. Очигледно није, па након свих његових обећања ова земља запада у још веће проблеме које ће, сасвим сигурно, морати рјешавати другачије. До тада, не преостаје јој ништа друго до да истрпи до истека Звиздићевог мандата, а послије ће морати да поспрема све што је обећавао без покрића.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.