Зрно по зрно - погача

На њиви, под ведрим небом, све почиње и од тога све зависи. А свака година за домаће пољопривреднике носи неке нове изазове, како ће узорати, колико посијати, да ли ће имати марку више за ђубриво, хоће ли бити регресираног дизела, када ће стићи подстицаји и колико ће износити...

То су само неке од брига које брину и ратари и повртари, мљекари и произвођачи меса. А кад лоше крене ратарима и сточарима, ни пекари и месари се немају чему надати.

Ова година посебно је тешка за свакога од њих, а онда и за крајње потрошаче. Како би бар донекле сачували пољопривредну производњу и на тај начин обезбиједили храну са домаћих ораница и фарми, надлежни су ове године издвојили десет милиона марака више из Компензационог фонда у сврху подстицања домаће производње.

Многима је добродошло и помогло да покрију бар дио трошкова и имају какву-такву корист од свога рада.

Било је, наравно, и оних којима је сваки динар кап у мору и није доста. Иако су такви увијек први у реду да узму и регресирани дизел и подстицаје, никада им није довољно.

Рачуница је јасна и онима који дају новац и онима који ишчекују сваку марку, наравно да никада ти подстицаји не могу покрити баш све трошкове, али је боље него да нема ништа. И најава да ће износ у аграрном буџету догодине бити 150 милиона, што је дупло више него ове године, једне је обрадовала, други негодују.

Онај ко је задовољан својим радом и трудом задовољан је увијек, дао му марку или 1.000 марака, а они који су незадовољни у свему увијек виде само тамну страну и незадовољни су макар им богатство дао. Српска већ сада издваја више новца за подстицај производње пшенице него ФБиХ, Србија и јо­ш неке земље региона. Догодине ће издвајати још 100 марака више. И опет су произвођачи подијељени. Једни задовољно трљају руке, други кукају. Давно су рекли да славуј пјева и на сувој грани, а кукавица кука и на пуној трешњи.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.