Знамо ли шта једемо?
Храна је одувијек била једна од најважнијих брига човјечанства и разлог за многе ратове јер без ње нема живота. Насушна је потреба сваког човјека и као таква представља прилику за одличну зараду, нарочито посљедњих деценија када су потребе савременог потрошача значајно измијењене.
Трка за профитом довела је до тога да је тржиште посљедњих деценија преплављено хибридима воћа и поврћа које карактерише савршен облик и дуготрајност. Томе је значајно допринијела и данашња култура исхране, јер савремени потрошач у свако доба године жели да једе све што му падне на памет. Постало је нормално да јагоде купујемо у новембру, лубеницу у априлу, а грожђе у јануару иако тада ни изблиза није сезона тих производа. Међутим, такве погодности са собом носе бројне ризике, јер да би се воће и поврће сачувало од труљења мјесецима након бербе, неопходно је да се добро заштити, а то подразумијева употребу разних хемикалија које су вишеструко штетне за људско здравље. Такође, није никаква тајна да произвођачи, с циљем што већих приноса, прибјегавају употреби разних пестицида како би сузбили биљне болести и штеточине.
И ништа ту није спорно, јер је употреба пестицида дозвољена с обзиром на то да пољопривредна струка још нема алтернативних рјешења која би сузбила појаву штетних организама у пољопривреди.
Проблем је када трговци и произвођачи у жељи за што већом зарадом претјерају, не водећи рачуна о здрављу људи. А колико често претјерају, најбоље знају инспектори који су свако мало приморани да повлаче намирнице са тржишта јер нису безбједне за људску употребу. Тако је фитосанитарна инспекција РС због повећаног присуства пестицида у само пет дана спустила рампу за 42 тоне мандарина које су на домаће тржиште путовале са турских плантажа. Опасне мандарине нису усамљен случај јер су у посљедње вријеме са тржишта повлачени и лимун, јагоде, јабуке, дјечје кашице и други прехрамбени производи.
Такви случајеви у потпуности оправдавају причу појединих стручњака који упозоравају да би требало сви да засадимо своје баште јер само тако можемо бити сигурни шта једемо.
Већина људи не зна одакле потиче њихова храна, гдје се узгаја, како се производи, од кога набавља, шта је у храну додато, а шта јој је одузето или колико је километара прешла прије него што се нашла на трпезаријском столу. Другим ријечима, људи одавно не знају шта једу.
Проблем би могао бити ријешен едукацијом потрошача, који ће пазити шта купују, да предност дају домаћим производима а не увозним, квалитету а не цијени. Такође, ствар би поправило и веће ангажовање струке с циљем едукације домаћих произвођача о примјени пестицида.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
