Злочини у Кравици
Прошле су 23 године од крвавог божићног пира у Кравици када су на највећи православни празник почињени монструозни злочини над Србима и када су припадници Армије РБиХ поубијали све мјештане који нису могли побјећи, опљачкали и попалили све што су вриједни домаћини стварали на својим вјековним огњиштима.
Послије погрома који је задесио Кравицу 7. јануара 1993. године остала је вјечна туга у срцима оних који су тог дана изгубили своје најмилије. Зар гробови, материјални докази, свједоци и опустошена огњишта нису довољни за отварање судских процеса и кажњавање свих оних који су испланирали, организовали и учествовали у злочинима? И како се, ако не на основу чињеница, могу расвијетлити ратни злочини и казнити починиоци?
У Кравици су на Божић 1993. године убијени старци Мара Божић и Голуб Ерић. У кући у том селу су заклани Савка Млађеновић и њени синови Анђелко и Драган. Нема ниједне оптужнице за те злочине иако је већини сребреничких Бошњака познато да је бахати војник одсјекао главу Анђелку и као трофеј је однио свом команданту Насеру Орићу. Језиво је за чланове те породице што су Анђелка сахранили без главе коју су Орићеви саборци шутирали као фудбалску лопту.
Свједочења о тим злочинима, нажалост, нису нашла мјесто у истрагама које се против Орића већ десет година воде, по систему ухапси-ослободи. Не оптужује се Орић за злочине почињене над више стотина Срба у Кравици, Брежанима, Подравању, Скеланима, Ратковићима. Из фиока Тужилаштва и Суда БиХ извлаче се предмети да би се само бацила прашина у очи породицама српских жртава јер се спорадично подижу оптужнице против неких трећеразредних бошњачких ратника.
Истина о етничком чишћењу простора од Срба у средњем Подрињу, у режији Орића и његових налогодаваца из Сарајева, није допрла до Хага. И у Сарајеву се покушава прикрити истина да је у Бирчу од 1992. до 1995. године побијено више од 3.000 Срба. Опљачкано и попаљено 156 српских села и заселака. И за све то још нико није одговарао. Организатори и команданти уживају на слободи и пркосе сродницима жртава. Многи су заборавили да ратни злочини не застаријевају и да ће кад-тад морати да робијају сви они који су на било који начин учествовали у бруталним убиствима сестара Снежане (24) и Гордане (22) Матић из Бјеловца, браће Александра (4) и Радисава (12) Димитријевић из Скелана, Владимира Гајића (4) из Братунца... и свих оних који су побијени на својим огњиштима само зато што су били Срби.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
