Злочини над Србима
Србе у западној Крајини кроз вијекове су "трали" многи окупатори, завојевачи, наводни "ослободиоци"..., али нико од тих "моћника" није нанио толико зла и начинио толико злочина српском становништву у 13 западнокрајишких општина као у посљедњем рату хрватски и муслимански војници из Загреба, Бихаћа, Сарајева...
Убијено је више од 2.000, а са својих вјековних огњишта протјерано око 120 хиљада Срба. Послије најезде остала је пустош, спаљено и са земљом сравњено 300 српских градова и насеља. Остала су само згаришта и трагови звјерских злочина које тешко може да разумије нормални људски ум.
Спаљено је све што је било српско, према "рецепту" "спаљена земља", а у "режији" генерала Aнте Готовине и Aтифа Дудаковића. Оне Србе који нису успјели да побјегну "ослободиоци" из Сплита, Вараждина, Загреба, Бихаћа, Бужина... су ликвидирали. Убијено је више од 2.000 невиних цивила и заробљених српских војника од Грахова, преко Петровца, Кључа до Јајца и Мркоњић Града.
Према подацима Координационог тима Владе РС за истраживање ратних злочина, из више масовних гробница ексхумирано је 1.214 тијела, док се још трага за 420 тијела. Наиме, у масовној гробници Камен код Гламоча пронађено је 108, у насељу Шушњар код Санског Моста 78 тијела, у масовној гробници Царево поље код Јајца 90, а у Мркоњић Граду 181 тијело убијених српских цивила и војника...
Доказа о злочинима је много, али није се догодило оно што је требало: није подигнута ниједна оптужница против злочинаца. Ни телевизијски снимак који је"заледио" нормални људски ум у којем командант Петог корпуса Aрмије РБиХ Aтиф Дудаковић урла: "Пали, пали све. Нек пали све одреда..." није довољан доказ да "ћутолози" у Тужилаштву БиХ подигну оптужницу. Није изгледа довољан доказ ни масовна гробница у Мркоњић Граду са 181 убијеним српским цивилом. У њој су сахрањени мушкарци, жене и дјеца убијани тупим предметима и маљевима. Жртвама су разбијане лобање, оштрим предметима сјечене руке, ноге, уши... Ископавање гробнице био је стравичан призор за патологе, а да се не говори о породицама жртава. Ни документација о злочинима у Мркоњић Граду која тежи 40 килограма, са анализама, доказима, експертизама није била довољно "тешка" да Хашко тужилаштво покрене процесуирање злочина, него је предмет вратило Суду БиХ да скупља прашину по нечијим фиокама. У том суду, вјероватно и не знају гдје се и код којег "кројача правде" налази накупљен прашине предмет о ратном злочину у Мркоњић Граду.
Породице жртава, али и српски народ се питају не дешава ли се тако још један злочин, овога пута над истином и правдом, Или, можда српске жртве немају право на правду, а њихове породице на мир и људски спокој.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
