Злочинци на високим положајима
На високим политичким, судским, тужилачким, полицијским положајима у БиХ већ годинама се налазе појединци осумњичени за ратне злочине, они против којих се воде или наводно воде истраге, али који су највјероватније окрвавили руке током рата у БиХ јер о томе постоје и докази и свједоци.
Поразна је чињеница што се доста таквих предмета адактира, што се истраге и процеси блокирају на разне начине, јер свако штити "свог злочинца", односно поштује неписано бх. правило да је један исти човјек за припаднике једног народа злочинац, док је за другу нацију он херој.
Такви случајеви данас су нарочито изражени у ФБиХ, и то углавном код представника бошњачког народа, јер су у рату Бошњаци припадали групацији "добрих момака" и "ослободилаца".
Један од таквих предмета је и "случај Шевала Башића", који данас ради као тужилац у Кантоналном тужилаштву Тузланског кантона. Иако је свједок Драгољуб Филиповић дао изјаву полицији у којој тврди да је Башић, као начелник полиције, батинањем у Живиницама код Тузле у мају 1992. године убио Милојку Филиповић и Драгицу Модраковић, тај предмет до данас мирује. A како и не би, кад је на процесуирање дат баш тужилаштву у коме ради Башић.
Случај Ејупа Ганића један је од познатијих и ту се не може додати ништа што већ није познато.
Слична ситуација је и у Окружном тужилаштву у Добоју, гдје годинама ради тужилац Бошњак осумњичен за ратни злочин. И поред свједочења очевидаца, он не само да је и даље на тој функцији, него блокира истраге у вези са злочинима које су починили његови сународници.
"Глас Српске" је својевремено објавио и да је потпредсједник Клуба посланика СДA у Парламентарној скупштини БиХ Шемсудин Мехмедовић, у ратно вријеме док је био шеф Центра служби безбједности Добој са сједиштем у Тешњу, потписивао фиктивна вјенчања припадника Aлжирске групе са малољетним Бошњакињама. Послије рата незаконито је дијелио оружје.
Aли све то није чудно јер Министарство безбједности БиХ, рецимо, домаће муџахедине, који су чинили језгро одреда "Ел муџахедин", није позвало ни као свједоке, ни као саучеснике у злочину. Још мање је све то чудно ако су тачне тврдње упућених да у Државној агенцији за истраге и заштиту (SIPA) БиХ власт имају паралелне структуре преко којих бошњачки обавјештајни сектор води своје послове.
Шта онда очекивати у осталим, описаним и сличним случајевима?
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
