Златни рез
Суочавање с прошлошћу за поједине народе на балканским просторима и даље представља велики проблем. Готово непремостив. И док је тако, отворене и велике ране никада неће зацијелити. Неће бити ни суживота. Просперитета. Будућности. Те ране ће увијек бити добар повод за неке нове “обрачуне”, тензије, подјеле и мржњу.
Због тог несуочавања с прошлошћу ми и данас живимо у једном више него хаотичном добу, у ком се жртве поново откопавају. Оно што је најжалосније и најтрагичније јесте што ни након готово 80 година у Хрватској нису смогли снаге да се суоче са мрачном прошлошћу из времена НДХ.
Због тога ни данас на десетине и стотине хиљада убијених не могу да почивају у миру. Умјесто тога спроводи се срамна ревизија историје, у коју су се укључили чак и хрватски академици, државне службе “лијепе њихове” и разни квазиисторичари. Логор Јасеновац се покушава приказати као радни, они за дјецу у Сиску и Јастребарском као прихватилишта, а кардинал Алојзије Степинац као светац. Од жртава се праве џелати, и обрнуто.
У ту причу, нажалост, увучене су и друштвене мреже, с којих се након “добронамјерних” пријава скидају фотографије дјеце из појединих логора смрти у некадашњој Хрватској. Објашњење - “непримјерен садржај”. Сумрак разума! Људскости. Морала. Једном ријечју - страшно.
Зашто је то тако? Једноставно, хрватско друштво након 1945. није прошло процес денацификације. Хрватска никада није “кажњена” због своје улоге у Другом свјетском рату, због усташких злочина и логора смрти. Умјесто тога, авети прошлости су гурнути под тепих због “братства и јединства”.
И то је један од главних разлога што и дан-данас изостаје то суочавање с прошлошћу. Штавише, дух Анте Старчевића све више оживљава.
Један од ријетких, бар што се тиче Хрватске, који годинама живи и ради на исправљању те неправде јесте редитељ Лордан Зафрановић. Иако је због таквих својих ставова својевремено морао емигрирати из Хрватске, то га није спријечило да добар дио свог живота посвети изучавању оног што се десило у логору Јасеновац, али и уопште у НДХ.
У припреми је његов нови филм под именом “Златни рез 42”, у ком ће покушати да прикаже све те страхоте кроз које су морали проћи дјеца и жене са подручја Козаре. Што рече Зафрановић, “филм ће узбудити регију, а многе ће и забољети”.
Али, порука и поука овог филма биће и како је неопходно ово суочавање с прошлошћу, јер ваља нам и даље живјети заједно. Да је више људи попут Зафрановића...
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
