Животне одлуке
Изрека, која каже да је свако кројач своје судбине, вијековима је међу нама, а у данашње вријеме, у којем смо на мети свега, ријетки су они који могу да безрезервно прихвате те старе ријечи. Разлога за то је много, а један од њих је да добар дио конаца наше судбине у својих рукама држе они којима је на изборима пошло за руком да добију већину гласова и приграбе власт.
БиХ, управо на тој политичкој и сада посебно актуелној ситуацији, нико не може да позавиди. Руку на срце, права ријеткост су били дани у којима се на тој позорници нису “хватали” за вратове, тјерали своје интересе и инате, али и гурали под тепих, док не дођу неки бољи дани, ствари од правог виталног интереса за народ под овим дијелом неба.
Политичка борба за права и интересе је нормална појава на готово сваком педљу земље. Она је стално присутна, али они који воде државу, републику, ентитет, дистрикт не смију дозволити да сва друга питања остану у неком ћорсокаку док они не ураде шта су наумили на том пољу.
Баланс мора постојати. Борба за економију и развој мора увијек бити на и у самом врху, јер док је народа и добробити биће и државе, а тиме ће бити и фотеља за оне који побиједе у трци за њих.
Политичка атмосфера у БиХ је дошло до усијања. Република Српска је ушла у процес враћања надлежности које су, у протеклим годинама, пренесена на заједнички ниво, било наметањем или споразумом. И док су републички званичници истрајни у тврдњама да за све ово што раде имају упориште у самом Уставу, као највишем акту једне земље, Бошњаци тврде супротно. Да заправо крше тај исти Устав и да је БиХ таква каква је и да нема шансе да се Српској, на легалан начин, врати оно што је имала након Дејтона. И радије би о свему причали са свима, сем са онима са којима морају. А то су свакако политички представници српског и хрватског народа, односно званичници два од три конститутивна народа у БиХ.
Тешко је повјеровати да ће сванути дан када ће све стране у овој и оваквој земљи да буду у потпуности задовољне правима које имају, али ако морамо већ да живимо под истим кровом, морамо поштовати прописе, разговарати међусобно и градити будућност на добрим основама. Али...
Унутрашња политичка борба сигурно ће још трајати. Томе ће неминовно да допринесе чињеница да би наредне јесени требало да буду одржани избори и да ће свако, ако не већ сада, онда већ од Нове године кренути да гради свој пут ка побједама.
У тим платформама морају да имају у обзиру обичног човјека, бирача те они који још немају услове за појављивање на биралиштима. Човјек мора бити у центру пажње званичника из сва три национална корпуса, јер им човјек даје позиције. Обичан народ, за сву патњу и муку која му прешла преко леђа те и ону коју још носи на себи, заслужује боље. Да се не каје сутра што је данас одлучио да остане овдје.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
