Живот са опрезом
Република Српска је кренула путем европских и земаља у региону када је ријеч о ублажавању мјера које су усвојене да би се што боље одбранила од вируса корона који је, на неколико седмица, у својеврстан карантин ставио и далеко моћније и развијеније земље.
Након исцрпних битака, јер борба против “ковида 19” још није завршена, струка је процијенила да је вријеме да се одређене ствари преформулишу и тако омогући да живот полако поново крене напријед те скину катанци са многих радњи које су своја врата затвориле још средином марта.
Иако се живот враћа и у Српску, он неће, барем још неко вријеме, бити као онај који је важио за нормалан прије доласка вируса у оне наше крајеве. То мора да буде јасно свима, а од нас и од нашег понашања увелико зависи да ли ћемо и колико још морати да играмо по другачијим нотама.
И док још свакодневно уписујемо новозаражене, а нажалост, бројимо и све више жртава морамо да се привикавамо и поштујемо мјере, ма какве оне да су, како ти спискови не би били још дужи.
Имајући у виду протекло вријеме, које је обиљежила борба против ширења заразе, добра доза опреза и дисциплине је створена код многих. Од почетка је било, генерално гледајући, мали проценат оних који су игнорисали мјере о забрани кретања у одређено доба, рјешења о изолацији и обавезу ношења заштитних маски и рукавица.
Маске ће нам, сигурно, дуго још бити неизбјежан дио “стајлинга” и са тим се морамо помирити. Али лакше је носити маску него бројати новозаражене и страховати да би на тај списак могао доћи и неко од наших најмилијих или било ко кога познајемо јер епилог увијек може бити онај најгори.
Нова етапа у вријеме пандемије почиње у понедјељак. Кафићи након готово два мјесеца отварају своја врата, односно само баште за госте, уз упутства којих морају строго да се придржавају. Радње ће откључати и фризери као и многи предузетници који су били приморани да ставе привремени кључ у браву како би допринијели борби против непознатог непријатеља.
У овој новој етапи одговорност је још већа јер ће контаката бити још више, а од нас зависи да ли ћемо бити наивни и вјеровати да нас се мјере не тичу или ћемо помоћи привреди и многим привредницима да стану на ноге те да заједнички изађемо из овога што прије и са што мање посљедица. Јер их већ има превише - од људских живота који немају цијену, до економских минуса “тешких” на стотине милиона марака.
Битно је да се живот враћа, али исто тако и свијест да све што смо урадили може веома лако да се сруши као кула од карата те да се већ сутра хватамо за главу и размишљамо куда и како сада.
То нам не треба ни у сновима, а у камоли у овој тешкој пандемијској јави у којој нам опрез, дисциплина и одговорност кроје сваки наредни дан.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
