Живот са инфлацијом

С обзиром да је у Српској готово преполовљен свињски фонд, очекује се да ће се ово поскупљење прелити и код нас, кроз увоз из појединих европских земаља. У исто вријеме, у посљедња два мјесеца цијена горива код нас скочила је око 40 фенинга по једном литру, због раста на глобалном тржишту, које је резултат смањене понуде у условима када је потражња велика, поготово због предстојеће зиме. 

Како су енергенти и храна и до сада били главни покретачи инфлације, грађани већ увелико мијењају своје животне навике и стежу каиш како би се све ово могло “достојанствено” преживјети, јер постаје све очигледније да се инфлација неће тако лако повући. Поготово не без велике борбе. Посљедњих дана можемо чути како инфлација у Европи, али и код нас, полако успорава и сви о томе славодобитно говоре, али у исто вријеме пропуштају да кажу, свјесно, да то не значи да ће доћи до пада цијена већ да је њихов раст нешто мањи, него у неком претходном периоду.

Ако сте којим случајем, приликом одласка у набавку, помислили и да је нешто којим случајем остало имуно на инфлацију и то купили, вјерујући како сте добро прошли, повољно, погледајте у грамажу тог производа. Произвођачи појединих производа користећи се старим и опробаним маркетиншким триком смањују грамажу или литражу, само паковање и продају за исту цијену. И то је нешто што је свеприсутније.

Оно што би требало да забрине јесте то што ће цијене хране највјероватније расти и у наредном периоду, а посебно ако имамо у виду горе наведено, али и то да је и ова година, баш као неке претходне, била изузетно временски екстремна што је преполовило уроде воћа, поврћа и житарица. Такође, никако не треба заборавити и да су улазни фактори за сјетву били готово на историјском максимуму. Стога ће и спремање зимнице, у периоду који је пред нама, бити прави посао за чаробњаке. Чварци ће највјероватније бити паковани и третирани као најскупљи кавијар, ајвар као мондемска гушчија паштета, а славска печеница као лосос. Сарму ћемо највјероватније морати претворити у веганску, а сланину ћемо вјешати на зидове мјесто слика. 

Када се подвуче црта, једна просјечна породица у Српској мораће да прави болне животне резове, јер готово половину мјесечних издатака чини управо храна и то она најосновнија. У односу на прије пар година за њу је сада потребно издвојити и 50 одсто више новца из кућног буџета. У појединим европским земљама, већ је дошло до драстичног смањења потрошње меса. То није заобишло чак ни моћну Њемачку. Неће, нажалост, ни нас те се све чешће међу полицама тржних центара може чути како купци пјевуше стихове Балашевићеве пјесме: “Ал се некад добро јело, баш”.    

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.