Живот на вересију
Сваки период живота доноси своје изазове, а на листу најизазовнијих одмах при врху су се, ни криви ни дужни, “прогурали” студенти и то са добром аргументацијом.
Нису више довољне жеља, труд и упорност да се постане академски грађанин, већ новац и то је одавно свима јасно, а највише родитељима који плаћају трошкове живота једног студента.
Када израчунају колико их кошта студент и колика су им просјечна издвајања из кућног буџета за студирање редом се хватају за главу, јер ће мјесечни трошкови будућих дипломаца, који не буду имали ту срећу да добију кревет у студењаку, искључиво за станарину, храну, превоз, књиге и одјећу износити 1.000 КМ. Примјера ради, само за пристојан доручак потребно је издвојити најмање десет марака дневно.
Пошто се за самофинансирајуће студенте мора издвојити и додатних неколико стотина марака за школарину, укупан трошак је поприличан и многе породице то не могу да изнесу.
Због тога се често дешавају случајеви гдје се студентски планови за будућност помијешају са принудним конобарисањем у другој смјени, док је прва резервисана за предавања, а трећа за учење.
Темпо који се на дуже стазе тешко прати и производи проблематику “вјечних студената” и обнављања година које иду у круг, док је систем плаћања за студирање сваке године све скупљи, не престаје.
То да студенти све више раде регионални је проблем, што су у Хрватској показала истраживања “Евростудента”, односно пројекта које се бави социјалном димензијом студирања.
Она су показала да они који су у таквој ситуацији постижу лошије резултате јер су приморани да факултетске обавезе стављају у други план.
У зачараном кругу онда морају преносити дио испита, плаћати школарине и радити још више.
Гдје је у свему томе куповина уџбеника, скрипти и свакодневних других потрепштина као што су козметика или одјећа?
Чак ни цијене кафе током пауза између предавања нису исте као прије неколико година - ријетко гдје могу наћи да су испод двије КМ.
Очигледно је да је све наведено, бар једним дијелом, одговорно и за све мању заинтересованост за упис на поједине факултете.
Ако се тренд настави, а све говори да хоће, постаћемо свједоци чињенице која каже да ће и знање постати луксуз. За одређени број студената то је већ сада случај.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
