Живот на минималцу

Међутим, често заборавимо да и од горег увијек има горе, те да тежак живот увијек може бити још тежи. Томе су свједоци многи радници у Републици Српској, тачније, сваки пети - који прима минималац.

Ти радници свакодневно одлазе на посао, раде осам или можда чак и 12 часова и враћају се кући, а онда слиједе муке - пронаћи добитну формулу како преживјети од минималца који примају.

Aко се узме у обзир да је минимална плата у Српској 370 марака, не може човјек а да се не запита колико ти људи дневно могу (смију) да потроше. Узећемо грубу рачуницу, што значи негдје око 12 марака дневно. Онда се само по себи намеће још једно питање, а то је шта се може купити за тих 12 марака? Како се са тим може живјети? И шта ако тих 12 марака морају да подијеле са још неколико чланова своје породице, чије су очи упрте у њихову плату?

Плаћање комуналних рачуна мора да падне у други план јер је борба за преживљавање преча. A онда се стиже у зачарани круг дугова, камата...

Поред муке како преживјети од свега 370 марака мјесечно, велики проблем једној трећини запослених представља и то што на плату могу да рачунају са закашњењем од неколико мјесеци.  

Радници ћуте и трпе, а њихови послодавци користе своју позицију те појединим запосленим дају плату мању од најмање прописане и тиме крше колективни уговор.

Према структури образовања у Српској, минималац треба да прима око 25.000 запослених, што значи да је због одсуства контроле и несавјесних послодаваца око 15.000 запослених присиљено да живи на минималцу.

Послодавци у Српској  треба да постану савјесни и одговорни, те да радницима исплаћују бар зарађену плату на вријеме, а Пореска управа РС да спроводи редовно контроле и санкционише све оне који поступају супротно колективном уговору.

Једино на тај начин можемо очекивати да се живот радника и положај њихових породица у Српској разграничи од потпуног сиромаштва и немаштине.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.