Зидови

Подижу се зидови баш као у неко хладноратовско доба. Европљани се због великог прилива људи из Пакистана, Авганистана, Сирије, Бангладеша и Ирака боје да се неће моћи изборити са толиким бројем миграната. Боје се и да би могло доћи до угрожавања европског начина живота, културе, али и мијењања демографске слике. Постоји страх и од милитантног и радикалног ислама и угрожавања хришћанских вриједности. Много је страхова, а сваким даном је све више и оних који преко Турске покушавају да се домогну Европе.

Несумњиво је да међу онима који са руксацима прелазе и по неколико хиљада километара има оних који су били присиљени да пођу на овај далеки пут. Али исто тако, сваким даном је све очигледније како се ради и о геополитичком процесу, којим се управља из одређених западних центара моћи и од стране разних филантропа и “добротвора”.

Италијански филозоф Дијего Фузаро сматра како тај крупни капитал жели да депортује мигранте из Африке, не да би их интегрисао и био толерантан према њима, већ само да би закон капитализма побиједио. Према његовим ријечима, капитализам жели миграције, јер са њима крупни капитал може имати радника који ће радити за мању плату. Тај исти капитал, истиче Фузаро, настоји од свих нас да направи робове. Све то, несумњиво, довешће и до уништавања националних држава, народа и дуготрајног нарушавања стабилности на европском континенту.

Како би то спровели у дјело, искоришћена су разна арапска прољећа, ратови и незадовољства. Иста та прољећа и ратове изазвали су или подстакли ти исти крупни капиталисти. Мигранти, као посљедица тих ратних игара и интереса, сада се користе попут лутака на канапу. Њима управљају многи, па и они радикално настројени који сањају о свијету у којем би постојала само једна вјера. Зидови и жичане ограде тешко ће моћи зауставити те процесе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.