Жене више не могу чекати
Убијена је још једна жена. Кћерка, сестра и најважније мајка, чија су дјеца спознала највећи бол, а тек што су дошла на свијет.
И то бол који ће трајно обиљежити њихов живот. Рана на срцу вјечно ће крварити, јер и када буду жељели потиснути муку која их је снашла, немилосрдно друштво ће их подсјећати да су дјеца жене коју је убио њихов отац.
Исто оно друштво које прстом није мрднуло да заштити њихову мајку од насилника, али и све друге жене у Српској и БиХ које су страдале. Заштита свакодневно изостаје за све припаднице њежнијег пола које често пролазе кроз пакао породичног насиља. Ако се која од њих дрзне и пријави насилника, полиција ће, истини за вољу, изаћи на терен, на чему се све и заврши у 90 одсто случајева. У ријетким ситуацијама силеџија преноћи иза решетака, добије забрану приласка или против њега буде поднесен извјештај тужилаштву.
Међутим, да такве мјере немају бог зна каквог утицаја, односно да не могу спријечити насилнике да спроведу своје крваве намјере, показује управо посљедњи случај из Шипова, гдје је убица испалио метак у невјенчану супругу, а потом пресудио и себи. Ријеч је о мушкарцу који је и раније сумњичен за нападе на несрећну жену, због чега је и кажњаван. Касно је сада питати зашто несрећна жена није добила снажнију подршку система, јер чак и да буде утврђено ко је одговоран, то сирочадима која су остала иза овог несрећног брачног пара не значи ништа. Малишанима нико и ништа не може вратити мајку. Систем је морао озбиљније реаговати прије него што се трагедија десила.
Српска је креирањем закона у који је уврстила појам фемицида била на добром путу да се очи у очи суочи са проблематиком породичног насиља, које сваке године узима жртве, махом оне женског пола. Међутим изненада је са тог пута скренула потпуно несвјесна странпутице којом клизи.
Зашто је Влада РС одустала од новог закона којим се уређивало питање заштите насиља у породици и насиља према женама у којем се дефинише појам фемицида и даље није најјасније, али је кристално јасно да се то ни у ком случају није смјело догодити.
Жене у Српској и БиХ немају времена да чекају политичаре да се замисле над њиховим судбинама. Не могу чекати да тамо неки стручњаци за права жена, свештеници, министри, премијери и предсједници схвате колико су угрожене и да су сви рокови за снажну системску помоћ одавно истекли.
Људи моји, зар је могуће да не чујете и не видите вапај тих жена које су упале у канџе насилника, а којих је сваке године све више, судећи по тврдњама сигурних кућа и удружења које жртвама пружају какву-такву подршку.
Републико, освијести се! Креирај, изгласај и примијени толико ригорозан закон да ниједном мушкарцу никада више не падне на памет да пријекорно погледа своју партнерку, а камоли да је ошамари или убије.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
