Земља за мешетаре
Да је БиХ заглибила у можда највећу политичку кризу од Дејтона до данас јасно показују чињенице према којима највиши званичници Републике Српске траже да се ова земља врати у дејтонске оквире, док други, углавном бошњачки политичари, тврде да је Република Српска и њен највиши политички естаблишмент прешао “црвену линију”.
Не осврћу се Бошњаци ни на поруке из Европске уније да је вријеме међународних судија у Уставном суду ове земље прошло и да је већ одавно требало да буде донесен закон којим би био уређен рад Уставног суда и стране судије биле замијењене домаћим. Управо они који најгласније говоре да бране БиХ, да је она суверена и независна не допуштају да странце замијене домаћи зналци уставне материје и на тај начин продужавају њену зависност и оспоравају њен суверенитет.
Умјесто да се одазову позиву на политички дијалог и компромис, у помоћ позивају високог представника да употријеби бонска овлашћења и почне смјењивати све оне који не желе да праве БиХ онакву какву они желе. На овај позив Бошњака и њихових челника упецао се и високи представник Валентин Инцко, који поручује да нису искључена бонска овлашћења и да би могао посегнути за смјенама, али је при томе заборавио да је вријеме његовог завртања руку и смјењивања прошло и да нема здушну подршку у комплетном Управном одбору ПИК-а. Нису ријетки они из међународне заједнице који су се придружили Русији па сматрају да би коришћење бонских овлашћења додатно замутило ионако мутне односе у овој земљи и још више закомпликовало ситуацију.
Не допуштају да ни након четврт вијека од потписивања Дејтонског споразума буде утврђена међуентитетска линија, да би народ, који не зна да ли му имање припада ФБиХ или Републици Српској, знао коме да плаћа комуналне услуге, порезе и друге обавезе. Без јасног одређења шта коме припада у овој земљи њоме ће владати мутни послови, од којих ће користи имати само мешетари, а земља све дубље тонути у неријешене спорове.
Буде ли се у овој земљи допуштало да којекакви међународни мешетари и назови добротвори рјешавају крупна питања, што је у свакој демократској и уређеној земљи домаћа задаћа, сасвим сигурно напредак ће од ње бити све даље. Уколико сви надлежни у овој земљи ускоро не схвате да треба да сједну и договоре се о битним питањима за ову земље, биће је све мање, а из ње ће побјећи свако коме је имало стало да живи у уређеној држави.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
