Земља старих
Резултати пописа у Српској, које је објавио Завод за статистику РС, само су потврдили оно о чему се одавно говори - да се све мање дјеце рађа у Српској, а да становништво убрзано стари.
Статистика показује да се у многим општинама плач беба ријетко чује, а да млади из дана у дан одлазе трбухом за крухом.
Показује статистика и да је број старијих од 65 година прешао 17 одсто укупне популације и да је готово за 40.000 већи него број дјеце до 15 година, чиме смо одавно, према демографским критеријумима, постали старо друштво.
Неразвијена привреда и недостатак радних мјеста најважнији су разлог због којег се годинама боримо са негативним природним прираштајем. Јер без сигурног посла, пристојне плате и крова над главом, ријетки су они који одлуче да ступе у брак и заснују породицу.
А ако се неким чудом све коцкице поклопе, у многим случајевима стварање потомства задржи се само на једном сину или кћерки.
За нестанак цијелих градова и пад наталитета криви смо сви заједно. Локалне заједнице неким пречим пословима и новчаним издацима правдају мало новца у буџетима за подстицање наталитета, а многе ту буџетску ставку и немају. Тешком финансијском ситуацијом правдају се и на републичком нивоу.
Млади, с друге стране чекају да се све у животу посложи да би формирали породицу, заборављајући да вријеме не чека њих.
И тако, дјеца се не рађају, а ми неумољиво старимо.
Зато само развој привреде, али и активне мјере популационе политике могу спасити Српску од изумирања.
Вријеме је да ставимо прст на чело и запитамо се ко ће за неколико деценија, па и година, живјети у кућама и зградама које градимо, ко ће лијечити старе и изнемогле, а таквих ће бити највише, коме остављамо школе, вртиће...
Вријеме је да схватимо и да без рађања новог живота нема опстанка.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
