Земља самаца
Прије пола вијека, па и мање, логично је било да се мушкарац ожени прије него што добије позив за служење војног рока, а жена да се уда чим заврши основну или средњу школу. У таквом браку, који је неријетко био договорен, дјеца су се рађала у првим годинама заједничког живота, а репродукција се махом завршавала до уласка у четврту деценију.
Данас ништа томе налик. Осим што су се промијениле околности у друштву, и схватање живота, породице, брака добило је неке нове дефиниције. Традиционалним вриједностима све се мање придаје значај, а примат се даје апсолутној слободи појединца која је у заједничком животу тешко докучива. Због таквих западних схватања, која су и млади у РС и БиХ, али и цијелом региону прихватили објеручке, али и због продуженог школовања, отежаног и неадекватног запошљавања, под притиском неизвјесне будућности ступање у брак одгађа се и до раних четрдесетих. Чак и када се млади запосле одмах по завршетку студија, обично имају клизно радно вријеме и немају много времена за дружење и упознавање потенцијалног партнера. Отежавајућа околност за оснивање породице је што млади јако дуго живе у родитељском дому, а одлазак пред матичара и потомство на ред долазе у зрелим годинама.
Такође, партнерске везе су другачије него што су биле раније. Љубав није крхкија, али однос међу партнерима и те како јесте јер су друге норме и вриједности ушле у животе младих. Бржем распаду веза много доприносе друштвене мреже захваљујући којима партнери могу открити намјеру преваре чак и прије него што до ње дође. Исте те мреже довеле су и до отуђења људи и постале једини начин ступања у контакт са потенцијалним партнером, јер у кафанама, школи, на послу, факултету, а тек у библиотеци или биоскопу флерт полако постаје прошлост.
Посљедица свега наведеног је огроман број неожењених и неудатих, којих има у свим крајевима Српске, а њихов број је достигао чак 270.000, од чега су 160.658 мушкарци и 108.960 жене које никада нису ступиле у брак. Овакви статистички подаци показују да нешто више до 50.000 нежења нема с ким на луди камен све и да хоће.
То је посебно изражено у сеоским срединама, гдје је неожењених мушкараца далеко више у односу на удаваче. Додатни проблем је што припаднице њежнијег пола бјеже од тешког живота и сурових услова које останак на селу носи са собом.
Довољно је у најближој околини осврнути се око себе и увјерити да је стање и горе него што бројеви описују. Готово сви међу родбином имамо некога ко је одавно загазио у пету деценију, а и даље је самац.
Полако, али сигурно БиХ се празни, постајемо земља самаца коју ће у будућности населити неки други народи, јер за демографске проблеме очигледно не знамо наћи рјешење.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
